Pšenicu su gajili još stari Egipcani, u anticko doba vrhovi pšenicne trave bili su prava poslastica, dok su je Kinezi i Indijanci koristili za jacanje organizma, cišcenje krvi i upalnih procesa. Pominje se u Starom i Novom zavetu, a vezana je i za hrišcanske obicaje kao što su Božic i Uskrs. Pšenicna trava i sok su danas u Japanu i Americi najprodavaniji prirodni proizvod, u isto vreme i odlicno pomocno sredstvo u lecenju raznih bolesti. Bogata je vitaminima, mineralima, lipoidima, hormonima i hlorofilom koji cisti i obnavlja celije, steriliše rane, precišcava vodu od fluorina i drugih otrovnih supstanci. Sok od ove trave deluje protiv svraba, uklanja bubuljice, leci oboljenja usta i desni, ždrela i sinusa, organa za varenje i disanje. Odlicno je sredstvo za cišcenje krvi, za jacanje kostiju i zglobova, kod stomacnih tegoba, pospešuje varenje, reguliše metabolizam, klistiranjem sokom se otklanjaju štetne naslage sa zidova debelog creva, otklanja malaksalost i vraca vitalnost, odlicno deluje na srcani mišic i cirkulaciju krvi, poboljšava rad pluca, deluje pozitivno kod muškog i ženskog steriliteta zbog visokog sadržaja vitamina C i E, sprecava pojavu sede kose, usporava proces starenja, odlican je za regulaciju šecera u krvi, reguliše krvni pritisak... Delovanje zelenog soka Sok od pšenicne trave je izvor hlorofila, koga ima 70 odsto, enzima, minerala, vitamina, amino-kiselina (proteina najboljeg kvaliteta). Hlorofil, koji nazivaju biljna krv, po molekularnoj gradi je slican ljudskoj krvi. Zdrava krv i krvna slika su u direktnoj vezi sa zelenom biljnom hranom. Ovaj sok sadrži: antioksidante, beta-karotin, vitamine A, B, E, C, F, K, holin, 70 odsto hlorofila, minerale, žive enzime, 21 odsto amino-kiselina. Pšenicnu travu možete sami saditi, ali je možete i kupiti u prodavnicama zdrave hrane u svežem ili u osušenom obliku. Evo kako cete dobiti zdrav zeleni napitak u tri koraka: 1. Pripremanje zrna Oprana zrna potopite u mlaku vodu, i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu možete piti jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i ucvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne skroz mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, klice stavite na sunce da bi se formirao hlorofil. Neutrošene klice možete cuvati više dana u frižideru, zatvorene u plasticnoj posudi. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom. Vreme natapanja pšenicnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od tri do cetiri dana. Idealna temperatura klijanja je 20 stepeni. 2. Sadenje trave Pšenicna zrna, koja su prošla proces natapanja i klijanja, gusto rasporedite u plasticnu posudu u koju ste vec stavili sloj zemlje od cetiri centimetra. Pokrijte sa nekoliko listova novina. Sve to omotajte crnom plasticnom kesom koju ste izbušili. Nakon tri dana, otkrijte zemlju i svakodnevno je vlažite vodom. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i mokra. Otkrivena plasticna posuda ne sme da bude direktno izložena suncu, vec na temperaturi od 18 do 20 stepeni. Žetva pocinje posle 10 do 14 dana, s tim da se na jedan do dva dana pre toga posuda iznosi na sunce zbog sinteze hlorofila. Uzima se cela biljka, zajedno sa korenjem i makazama sece pšenicna trava. Koristi se kao salata ili dodatak drugim salatama. 3. Kako se pravi sok Pšenicnu travu sameljite u blenderu. Dobro procedite i pijte decilitar te ciste, zelene tecnosti, odmah nakon dorucka. Poželjno je da svako jutro napravite svež sok. (Still)
