Med je cudo

Zdravima cuva zdravlje, a bolesnima pomaže da ozdrave. – Po svojoj prirodi med je veoma otporan na bakterije, te mu ne treba dodavati nikakve hemikalije ili konzervanse da bi se sacuvao Pcelinji med nije samo spasonosni snabdevac covekovog organizma energijom nego je i riznica najdragocenijih darova prirode. Sve što je lekovito u nekoj biljci pcela sakuplja, i uz brojne korisne sastojke iz svog organizma, pretace u med. On sadrži gotovo sve elemente koji ulaze u sastav ljudske krvi i zahvaljujuci tome zdravima cuva zdravlje, a bolesnima pomaže da ozdrave. Medicinski strucnjaci preporucuju da se med što duže zadržava u usnoj šupljini, kako bi lekovite materije, preko jezicnih žlezda, brzo i nepromenjeno prodirale u krv, a potom u tkivo i sve celije organizma, ili da se uzima u obliku rastvora (najbolje s biljnim cajevima, mlekom ili limunadom). NJegove hranljive i okrepljujuce osobine pojacavaju rad mišica odraslih, ali i ubrzavaju rast dece. Poznato je i da je med hrana s potencijalnim alkalitetom, neophodnim za podržavanje kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu, a od posebnog znacaja su tu mineralne soli, koje neutrališu kiselinu. Prilikom kupovine meda valja obratiti pažnju da on nije ukvaren, fermentisan, zagaden ili falsifikovan primesama materija slicnih medu. Pod normalnim okolnostima med nikada ne može da se pokvari, ako su ga u košnici pcele dovoljno preradile i ako ga je pcelar pravilno izvadio iz saca i valjano upakovao. Med je, po svojoj prirodi, veoma otporan na bakterije, te mu ne treba dodavati nikakve hemikalije ili konzervanse da bi se sacuvao. Nije mu potrebno ni zagrevanje, pasterizacije, pakovanje u vakuumu. Pcele su, tokom miliona godina, naucile kako se med cuva, te mu nije potrebno precišcavanje, niti uklanjanje prljavštine, pošto je on, pod normalnim okolnostima, potpuno cist kada ga pcele same spreme, jer one ne dozvoljavaju da ijedan delic necistoce ili prašine dospe u med. On se može zagaditi jedno nepažnjom pcelara ili nekog drugog. Pod povoljnim uslovima med se može sacuvati veoma dugo. Jedan od najvažnijih uslova za to je njegovo cuvanje od vlage, te sudovi u kojima se drži moraju biti cisti i suvi. Najpodesnije su staklene tegle ili emajlirane posude, a preporucuje se da se cuva na temperaturi izmedu 5 i 10 stepeni i to u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Važno je znati da u neposrednom dodiru meda s metalom dolazi do reakcije organskih kiselina i metala (gvožda, cinka…) što dovodi do stvaranja jedinjenja škodljivih po ljudsko zdravlje, a istovremeno ta jedinjenja razaraju i vitamine u medu. Stoga se mora paziti da emajl ne bude oštecen. Mnogi izbegavaju da kupe kristalisani med, misleci da nije prirodan, medutim, upravo je kristalizacija jedno od bitnih svojstava prirodnog meda. Do nje dolazi uglavnom zbog toga što glukoza (groždani šecer) u medu, pri odredenoj temperaturi ne može da opstane u tekucem stanju, te se stvaraju kristali i tako med dobija kremast izgled. E knjiga o medu Ovde. .