Bagrem

Bagrem je poreklom iz Kanade. Pripremljen kao čaj, suzbija reumatske bolove i zubobolju, efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu. Posebno mesto je našao u homeopatiji. Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia) i mirisom i raskošnom krošnjom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovo listopadno drvo poreklom iz Amerike, u Evropu je stiglo početkom 17. veka. Doneo ga je Žan Robin, baštovan sa francuskog dvora, po čijem imenu je i dobio naziv. U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinka... Cveta od aprila do kraja maja ili čak juna. Cvetovi se formiraju u grupama obrazujući viseće grozdove dužine i do 20 centimetara. Plod je u obliku spljoštene mahune tamnosmeđe boje, koje mogu da se osuše, konzerviraju i upotrebljavaju umesto povrća. Kuvano semenje bagrema može, recimo, da zameni pasulj, a prženo kafu. Beli mirišljavi cvetovi izlučuju mnogo nektara, a ukusni su i sveži i prženi. Kod naroda koji poznaju vrednosti ovog drveta, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporučuje čaj od osušenih cvetova, koji je istovremeno ukusan i lekovit kod prehlada i kašlja. S druge strane, u svežim mahunama i semenkama ima mnogo belančevina, ugljenih hidrata i masnoće.

Međutim, stara kora je otrovna, zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi, dok se mlada skida u maju i septembru i suši se na suncu ili na toplom vazduhu.

Čaj protiv prehlada i kašlja, sprema se tako što se kašičica suvih cvetova bagrema prelije sa dva decilitra ključale vode. Poklopi se i ostavi da odstoji pola sata, a zatim se procedi i pije jedna do tri šoljice dnevno.

Cvetovi sadrže oko 40 miligrama vitamina C, dva miligrama šećera, eterično ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belančevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke se sastoje od 38 odsto belančevina, 13 miligrama masnog ulja, vlakna i ugljenih hidrata. Sadrže i vitamine A, B1, B2, B6, kao i minerale - magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum.

Pripremljen kao čaj, bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a predstavlja i savršen antiseptik. Smanjuje povećano lučenje kiseline i pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Posebno mesto je našao u homeopatiji. Po mišljenju ovih stručnjaka, odličan je u lečenju hiperaciditeta, odnosno pojačane kiselosti želuca, kod žgaravice koja se javlja za vreme spavanja, migrene, kao i upale nerva lica.

Zapadna narodna medicina koristi ga za lečenje antivirusnih oboljenja, grčeva, kožnih bolesti, tegoba pri varenju, čišćenja creva, smanjenje visoke temperature, za bolje lučenje mokraće...

Bagremov med je veoma cenjen u Evropi. Čist je, tečan, lagan, idealan za decu stariju od godinu dana. Najmlađima se preporučuje, jer je blag i lagan, a kod odraslih jer deluje protiv stresa, nervoze, nesanice... Najprozirniji je od svih vrsta i jedan od najukusnijih. Njegova kristalizacija traje i do tri godine. Ukoliko dođe do šećerenja, postaje beo, mutan, sitnozrnast, zbog čega podseća na sneg. Ako se kristališe, teglu sa medom trebalo bi da potopite u toplu vodu i stvar je rešena.

TOKSIČNA KORA, LIST, SEMENKE
Prilikom korišćenja određenih delova bagrema trebalo bi da budete oprezni. Zbog toksičnosti sastojaka robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke. Ukoliko se neko ogluši o preporuke može da dođe do pojave depresije, slabosti, širenja zenica, povraćanja, krvave dijareje, slabog pulsa, hladnoće ruku i nogu, bledila, pa čak i neke vrste šoka celokupnog organizma.
(Večernje novosti)