Bela imela - deluje na skoro svaku bolest

Bela imela, lat Viscum album, biljka je koju spominju brojne nordijske i keltske legende i kojoj su stari evropski narodi pripisivali božanska svojstva. Od davnina je služila za lečenje u mnogim narodima pa je Galima i Keltima bila znana kao lek za sve. Jako su je cenili i mnogi poznati lekari i iscelitelji, a među njima Hipokrat, Rudolph Steiner i Sebastian Kneipp. Mnogi je danas smatraju beskorisnom i otrovnom, no ona je vredan lek za brojne bolesti, uključujući i najzloćudniji. S mnoštvom lekovitih svojstava nalazi odgovor na skoro svaku bolest koja pogađa ljudski rod pa ju je narod uvrstio u mnoge čajne mešavine. Aktivni sastojci imele su lektini, polipeptidi, flavonoidi, viskotoksini, lignini i alkaloidi. U narodnoj medicini imela je poznata kao sredstvo za smirenje živaca, ublažavanje grčeva i poboljšanje sna. Evropski travari smatraju je specifičnim lekom za Sidenhamovu horeji, epilepsiju i druge nervne poremećaje koji izazivaju grčeve.
Pogodna je i kao tretman za mnoge druge tegobe koje proizlaze iz oslabljena nervnog sistema. Smatra se da izgrađuje, hrani i jača centralni nervni sistem.

Imela podupire ženski reproduktivni sistem, pomaže kod neplodnosti, reguliše menstruaciju, uklanja menstrualne bolove i simptome menopauze.

Ublažava sve vrste unutrašnjih krvarenja i deluje protiv bolova.
Uz glog se smatra najboljim prirodnim sredstvom za srčane i krvožilne tegobe.
Imela sadrži sastojke koji normalizuju krvni pritisak. Sprečava ovapnjenje žila i oštećenje srca uslovljeno starošću. Reguliše rad srca i smiruje tahikardiju.

Imela snažno podstiče razmenu materija, pojačava rad žlezda probavnog sistema i sprečava zatvor.
Ova biljka takođe normalizuje nepotpuno izlučivanje žuči i pomaže kod dijabetesa.
Studije sugerišu da imela može poboljšati libido i pomoći kod erektilne disfunkcije.

Načini upotrebe
Belu imelu prepoznat ćete po prozirnim belim bobicama.
Listovi ili manje grančice imele sa listovima skupljaju se od oktobra do sredine decembra ili u proleće, mar-apr.

Bobice koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini skupljaju se novembar-februar . Bobice imele koriste se samo za spoljašnju upotrebu. Ne smeju se uzimati oralno, jer su otrovne.

Imela se može koristiti u obliku čaja, praha, tinkture, masti od bobica, čajnih obloga te tople kupke od listova i bobica.

čaj
Vrhom punu kašičicu listova i grančica prelijte sa dva dcl vode i ostavite preko noći. Ujutro malo zagrejte i procedite.

Prah imele
Suve listove imele sameljite ili istucite u prah. Pohranite u hermetički zatvorenu ambalažu.

Vodeni ekstrakt
Pomešajte jednu kašičicu praha imele sa dva dcl vode. Ostavite u vodi četiri sata, a zatim procedite. Pijte jedan decilitar ekstrakta ujutro i jedan uveče.

Tinktura
Usitnite 200 g listova imele, prelijte s litrom rakije i nakon tri nedelje procedite. Uzimajte po jednu kašičicu tinkture s dva dcl tečnosti dva ili tri puta na dan.

Mast
Sveže bele bobice imele izmešajte s pčelinjim voskom. Koristite samo za spoljnu primenu.

Čaj i druge preparate od imele možete kupiti u biljnim apotekama ili kod lokalnih travara.

NAPOMENA
Bobice imele ne smete uzimati na usta, jer su otrovne. Prevelike doze mogu izazvati povraćanje.
Preparate od imele ne smeju koristiti trudnice i dojilje.
Ne smeju se primenjivati zajedno s lekovima za srce.
U lečenju ne smete koristiti imelu s hrasta, jer je otrovna. Prepoznatljiva je po žutim bobicama.