Osoba koja hrce, prosecno pravi buku izmedu 60 i 80 decibela, isto koliko i saobracaj na autoputu! To je dovoljan razlog da se oslobodite tog neprijatnog zvuka i omogucite i sebi i supruzi miran san. Lekari koji lece hrkanje skrecu pažnju na elemente koji izazivaju opuštanje disajnih mišica i samim tim prouzrokuju hrkanje dok vazduh kroz njih prolazi. To su alkohol, pilule za spavanje, lekovi protiv prehlade (koji sadrže antihistaminike), pa cak i položaj u krevetu (ležanje na ledima ili korišcenje previsokog jastuka koji pomera glavu napred). Znacajan faktor su i promene u „arhitekturi“ disajnih puteva zbog polomljenog nosa, uvecanih krajnika, ali i viška kilograma - covek se ne goji samo oko stomaka, vec svuda po telu, ukljucujuci tu i vrat, lice i nepce. Pušenje, koje izaziva hronicnu iritaciju i lucenje sluzi, bitno pojacava hrkanje. Pacijent može da otkloni sve navedene uzroke, ali je gubitak nekoliko kilograma od presudnog znacaja. Što se medicinskih rešenja tice, moguce je da osoba koja hrce mora da izvadi krajnike ili da koriguje krivu nosnu pregradu. Hrkanje najcešce nije zdravstveni problem. Medutim, pojedine osobe pate od ozbiljnog stanja koje se naziva opstruktivna apnea. Do nje dolazi kad osoba tokom sna povremeno nakratko prestaje da diše, ponekad cak i nekoliko desetina puta u toku nocu. To dovodi do opadanja kolicine kiseonika u krvi do opasne granice. Vremenom apnea može da izazove visok krvni pritisak, hipertenziju pulmonarne arterije (povišen krvni pritisak u krvnim sudovima pluca), neujednacen puls, depresiju, umor i opadanje umnih sposobnosti.
