Macja kandža, poznata i kao macji nokat, preporucuje se kao dodatak ishrani za jacanje imuniteta, kod pojave alergija, herpesa i astme izazvanih zagadenjem okoline, kao i kod opšte slabosti organizma i usporenog metabolizma. Naizgled neugledna drvenasta loza, sa trnjem nalik na kandže, vešto se kaci za ogromna stabla tropskog drveca i kao puzavica vere u visine, ka svetlosti. Postoji preko 30 vrsta Uncaria, ali je Tomentosa willd D. C. najpoznatija i najdelotvornija. Macji nokat raste u kišnim šumama u odredenim delovima Južne Amerike, posebno u Peruu i Paragvaju. Biljka naraste do 30 metara, a odredeni delovi korena i kore drveta se koriste u medicini. Intenzivno pocinje da se koristi od '90-ih godina u Evropi i svetu za lecenje side i raka, zbog pozitivnog delovanja na imuni sistem i antioksidativnog dejstva na vezivanje slobodnih radikala. Još u spisima drevnih indijanskih plemena, starim više od 2.000 godina, nadene su recepture vezane za list, koren i koru ove biljke, koji su Inke koristile za pravljenje melema i tinktura i tako opstajali u surovim životnim uslovima. Pleme Ašaninka danas je koristi za cišcenje bubrega, zapaljenja urinarnog trakta, za reumatizam, bolove u kostima, zaceljenje dubokih rana, lecenje astme, artritisa i raka. Ovu biljku koriste u pojedinim plemenima za kontracepciju, njome isceljuju tumore, upale i cireve, dok domoroci iz Kolumbije lece gonoreju i dizenteriju, a pleme Kašibo je vekovima upotrebljava za cišcenje krvi i jacanje organizma. Austrijski naucnici su prvi poceli da ispituju macji nokat. Sedamdesetih godina prošlog veka oni su prvi objasnili lekovitost alkaloida iz ove biljke, od kojih bar šest mogu da povecaju otpornost organizma i do 50 odsto. Macji nokat uspešno sanira upalne procese bilo kog porekla, deluje kao prirodni antibiotik i uspostavlja normalnu funkciju organizma posle bolesti. Ima veoma mocan i lekovit uticaj kod karcinoma (posebno pluca), tumora, cista, hemioterapije, virusnih, bakterijskih, gljivicnih oboljenja, stomacnih i crevnih oboljenja, bolesti kardiovaskularnog sistema, dijabetesa, ekcema, zapaljenja kože, reumatizma, artritisa, opšte iscrpljenosti organizma, detoksikacije organizma, a posebno kod pušaca. Macji nokat najcešce koriste pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, šecerom u krvi, ginekološkim problemima (gljivice, bakterije, ciste...), reumom, tumorima dojke, sa upalama urinarnog trakta, tumorima pluca, pacijenti na hemio i radio terapiji, sa stomacnim i crevnim oboljenjima, artritisom, sterilitetom, kao i deca sa slabim imunitetom i kožnim oboljenjima. Macji nokat koriste u velikom broju i oni koji svoj organizam štite od uticaja spoljnih faktora, odnosno kao preventivu. Svetska zdravstvena organizacija, na kongresu u Ženevi 1994. godine, zvanicno je uvrstila macji nokat u red najlekovitijeg medicinskog bilja.
