> Zahvaljujuci genetskom inženjeringu, lecenje dijabetesa uskoro bi moglo da bude znatno lakše nego do sada. Kanadska farmaceutska kompanija Semi-Bio-Sis je geneticki modifikovala biljku šafraniku tako da sama proizvodi insulin. Šafranika ima zelene bodljikave listove i žute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Visine je prosecnog coveka. U šafraniku je nedavno ubacen ljudski gen kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin. Ukoliko ispitivanja pokažu da takav insulin zaista može da se koristi u lecenju dijabetesa, bice to prvi put da se na tržištu našao lek koji je proizvela biljka. Endrju Baum, direktor kompanije Semi-Bio-Sis koja je proizvela genetski modifikovanu šafraniku, kaže za BBC da se broj dijabeticara u svetu povecava i da ce potražnja za insulinom biti sve veca. "Verujemo da na šest do sedam hiljada hektara možemo da zadovoljimo ukupnu potražnju za insulinom u svetu. To vam je jedna farma srednje velicine na zapadu Sjedinjenih Americkih Država, ili nekoliko farmi u preriji", kaže Baum. Kanadska firma se nada da ce se pokazati da je insulin koji proizvodi genetski modifikovana šafranika isti kao i standardni insulin i da ce, zahvaljujuci tome, vrlo brzo biti u stanju da ga izbaci na tržište. Taj insulin bio bi znatno jeftiniji od onoga koji se danas nudi na tržištu. Medjutim, nisu baš svi oduševljeni novim smerom istraživanja. Neke organizacije za zaštitu životne sredine strahuju da ce, zahvaljujuci oprašivanju, gen koji proizvodi insulin sa geneticki modifikovane šafranike preci na obicnu šafraniku. Kada bi se tako nešto dogodilo, onda bi i obicna šafranika proizvodila insulin, pa bi on ušao u ljudsku ishranu i mogao da napravi probleme onima koji nisu oboleli od dijabetesa. Uprkos tome nastavljaju se eksperimenti u kojima se genetski modifikovane biljke ne koriste za ishranu, vec u druge svrhe. Danska kompanija po imenu Aresa proizvela je genetski modifikovanu verziju biljke potocarke, koja treba da pomaže pri uklanjanju mina. Koren te genetski modifikovane biljke reaguje na prisustvo eksploziva u zemlji tako što menja boju cveta. "Korišcenjem jedne vrste vodenog topa možemo seme ove biljke da razbacamo po dosta širokom prostoru. Kada bi biljka procvetala, videli bi se njeni cvetovi koji bi varirali od crvene do zelene boje, i time nam ukazivali na položaj mina. U teoriji, to bi trebalo da omoguci da se utvrdi gde su mine i da se one bezbedno uklone", kaže Jarne Eleholm, direktor Arese, za BBC. Ekološke organizacije, medjutim, ukazuju na to da sa genetski modifikovanim biljkama treba biti jako pažljiv, jer još ne znamo dovoljno o njihovom uticaju na životnu sredinu. Izvor
Mondo.
