Hrom je jedan od esencijalnih elemenata u tragovima, što znači da je ljudskom organizmu neophodan i da ga ovaj ne proizvodi sam, nego se mora uneti ishranom. On učestvuje u metabolizmu kao specijalizovani neproteinski organski molekul, potpomažući pretvaranje glukoze u energiju, kao i sintetisanje masnih kiselina i holesterola. Pomaže i da proteini stignu upravo tamo gde su najpotrebniji. Pored toga, može i da zaštiti od dijabetesa jer reguliše nivo šećera u krvi. Kod insulin-zavisnih pacijenata on može smanjiti potrebu za lekovima i insulinom pošto povećava efikasnost insulina da razloži glukozu do ugljenih hidrata i do sto puta, a kod onih s graničnim vrednostima šećera može sprečiti da postanu insulin-zavisni. Hrom može i da vrati nivo šećera na normalne vrednosti kod onih kojima je pao. Kao i većina drugih elemenata u tragovima, i hrom ima ulogu u enzimskoj aktivnosti u organizmu, a, s druge strane, prekomeran unos hranom, ili izloženost njegovom delovanju iz životne sredine, mogu da ga učine otrovom. Naročito je važno da se hrom nadoknađuje pacijentima koji se hrane intravenski, a ako ga dobiju dovoljno pre terapije, lakše će moći da se vrate uobičajenom načinu ishrane, a period disbalansa elemenata u tragovima nosiće manji rizik za pacijentov oporavak. Hrom može da se pronađe u mesu, pivskom kvascu i pivu, vinu, nezasićenim mastima, kukuruzovom ulju, brokuli, džigerici, integralnim žitaricama, posebno ječmu, koji se u Iraku od davnina upotrebljava kao lek za dijabetes, pšeničnim pahuljicama, piletini, ljuskarima, jezgrastom voću i pečurkama. Utvrđeno je, na primer, da šolja brokule sadrži 22 mikrograma hroma, pet puta više od bilo koje druge namirnice. Preporučene dnevne doze su 50 do 200 mikrograma.
