Leci razna oboljenja, jaca i cisti organizam, popravlja krvnu sliku O maslacku kao o lekovitoj biljci i eliksiru znalo se od najstarijih vremena. Drevni narodi su ga primenjivali u lecenju najrazlicitijih oboljenja, kao i za jacanje i oporavak celog organizma. Mnogi narodni vidari našeg podneblja tvrde da sveže isceden sok mladog maslacka, najbolje u sokovniku, može da popravi narušeno zdravlje, cak i u slucajevima kad je svaka nada napuštena. U oficijelnoj medicini i farmaceutskoj industriji koren maslacka se koristi kao sirovina za dobijanje lekova, jer su istraživanja i fitohemijske studije pokazali da on sadrži gorki glikozid taraksicin, polisaharide, insulin, saharozu, belancevine i mnoge druge korisne tvari. Listovi maslacka bogati su karotinoidima, vitaminima A, B1, B2 i C, stearinima, inulinima, kaucukom, holinom, organskim kiselinama, solima kalcijuma i kalijuma, sluzima i smolama. Gorke tvari iz biljke pobuduju apetit i poboljšavaju funkcionisanje crevnog trakta, a kao i sve gorke biljke, stimulišu izlucivanje žuci, po poznatom principu lecenja slicnog slicnim. Koren i list maslacka primenjuju se u lecenju bolesti jetre, žucnog mehura i kamena u žucnoj kesi, kao i pri kolitisu, gastritisu, zatvoru, žutici i dr. Koren se sakuplja u prolece, kada je najsocniji, a list uvek pre cvetanja biljke. Latinsko ime maslacka znaci „divlja salata”, jer se od davnih vremena njegov list visoko cenio kao zdrava i nadasve okrepljujuca salata. Kao salata popularan je i danas, ali kod nas, nažalost, nedovoljno. Pravi sladokusci tvrde da ukiseljeni ili marinirani cvetni pupoljci maslacka mogu biti dostojna zamena kaparima u raznim sosovima i prelivima, a u Hercegovini se slabunjavim osobama posebno preporucuje salata od svežeg, sasvim mladog lišca i korena maslacka isecenog na tanke listice, uz dodatak limuna i ulja. Ovakva salata ili cist sok zaista deluju izvanredno na cišcenje krvi i popravljanje krvne slike, kao i na cišcenje organizma od nataloženih otrova. Posle takvog cišcenja nastupa olakšanje reumatskih tegoba i nestaju mnoge kožne bolesti, koje su cesto posledice „zapaljenosti”, to jest zagadenosti organizma toksinima. Pored toga, listovi maslacka mogu se dodavati i drugim svežim salatama, prolecnim corbama, sosovima od trava i mesu pecenom na žaru. U savremenoj medicini maslacak ima veliki znacaj kao sredstvo koje pomaže normalizaciji razmene materija kod furnukuloza, gihta, reumatizma, kožnih osipa i gojaznosti. U Bugarskoj se maslacak široko primenjuje i kao sredstvo za lecenje ateroskleroze, a u Nemackoj i Poljskoj omiljeno je sredstvo protiv kamena u bubregu i eliksir u periodu rekonvalescencije posle preležanih teških infektivnih oboljenja. Lekovi na bazi maslacka ne smeju se uzimati duže od mesec i po jer njegove prekomerne doze mogu da opterete organe za varenje i izazovu neželjena dejstva. U preporucenim kolicinama, maslacak je jedan od jakih prirodnih lekova. Mislili ste da je korov? Za lek je dobar samo maslacak iz cistog okruženja: onaj iz gradskih sredina filtrira vazduh i apsorbuje opasne sastojke koji našem zdravlju mogu da nanesu više štete nego koristi.
