Pre nego što je pivo pocelo da se proizvodi industrijski, postojale su razlicite, domace varijante ovog fermentisanog napitka. U pravoslavnim manastirima, na primer, pripreman je tako što se, pored žitarica, dodavao i med. Tako je ovaj napitak predstavljao izvanrednu energetsku dopunu oskudne ishrane u vreme posta. Napitak je izvanredan energetski dodatak ishrani u vreme posta. Pripreman je tako što se, pored žitarica, dodavao i med. Po jednoj od manastirskih receptura, napitak tamne boje monasi pripremaju u sudu zapremine dvadesetak litara, u koji se sipa osamnaest litara vode, 300 grama proprženog jecma i 20 grama hmelja. Od momenta kljucanja, kuva se 60 minuta. Zatim se u tecnost spusti zavezana platnena vrecica u kojoj je šaka kukuruznog brašna i još sat nastavi kuvanje. Prohladjena tecnost se procedi kroz retku lanenu tkaninu, uspe pola litre meda i meša dok se ne rastopi. U mlakoj masi se rastvori i 20 grama kvasca, a potom se ostavi na toplom. Po završetku fermentacije opet se procedi i razliva u boce, koje treba hermeticki zatvoriti. Posle dva-tri dana napitak se može koristiti, najbolje rashladjen.
