Vecina nas uživa u toplom vremenu (bar ukoliko nije pretoplo), medutim, toplo vreme ume da donese i neke probleme. Jedan od njih je i povecan rizik od gljivicnih infekcija, jer takvim infekcijama pogoduju toplota, vlažnost, znojenje... Sve to nekako ide uz toplo vreme. Šta je zgodno znati o ovim dosadnim oboljenjima kako bismo ih izbegli? Pored toplote, vlažnosti i znojenja, razvoju gljivicnih infekcija doprinose i bolesti krvnih sudova nogu, ali i loša licna higijena. Statistike pokazuju da je broj obolelih od gljivica u porastu, cak i u sredinama sa visoko razvijenom opštom i zdravstvenom kulturom. Gljivice se najcešce javljaju na stopalima (narocito ukoliko nosite gumenu obucu), preponama, a cesto i na kosmatom delu glave (ovo poslednje se najcešce dešava u internatima, vrticima i kod sportista). One mogu napasti dlaku, kožu i nokte. Gljivicna oboljenja su, kao što znate, veoma zarazna. Prenose se fizickim kontaktom, direktno sa obolele na zdravu osobu, ili indirektno (preko kupatila, bazena, pribora za brijanje, cetki, cešlja, kape, jastuka, obuce, odece, carapa...). Koliko ce gljivicna infekcija uopšte biti uocljiva, zavisi od vrste uzrocnika, lokalizacije, životne dobi obolelog. Ukoliko je uzrocnik gljivica koja napada i životinje, intenzitet upale kod coveka ce biti buran, a samim tim i oboljenje ce biti uocljivije. Ukoliko je uzrocnik gljivica koja napada samo coveka, upala ce biti manje vidljiva, cak se može desiti i da simptomi izostanu i da zaražena osoba cak i ne zna da je zaražena, pa se tako infekcija prenosi, a zaražena osoba se ne leci. Još jedna nezgodna stvar kod gljivica je vreme inkubacije. Naime, od trenutka zaraze do ispoljavanja bolesti može proci i više meseci, a da je u tom periodu nemoguce dokazati prisustvo gljivica. U otpadnim, orožalim delovima kože gljivica može preživeti veoma dugo; na drvenim rešetkama u kupatilu cak i nekoliko godina. Na, recimo, vunenim carapama gljivica može preživeti cak i nekoliko pranja, pa je moguce širenje infekcije unutar porodice. Gljivicna oboljenja uglavnom se lece lokalnim nanošenjem tecnosti, krema i masti, a nekad se uz to primenjuju i oralni lekovi. Lecenje uglavnom prilicno dugo traje (nekoliko meseci) i neophodna je velika strpljivost i upornost i lekara i pacijenta. Naravno, najbolje je spreciti zarazu, a za to je najbolje pravilno ponašanje: ne ici bos (bez svojih papuca) na bazen ili u javna kupatila, ne koristiti tudu obucu, ne razmenjivati sportske gacice sa drugima, što rede nositi gumenu obucu, ne dodirivati pse i macke lutalice, izbegavati kontakt sa potencijalno zaraženim osobama. Takode, treba se potruditi da se što manje znoje prepone, pazuha i stopala, da se redovno održava higijena tih podrucja i da u odeci bude što manje sintetike. Tajodje pomaze i da drzite noge u vodi u koju ste stavili sode bikarbone.
