Mak

Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Usporava razvoj multiple skleroze, štiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje. Najstariji zapisi o njegovoj upotrebi potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe, ali i kao "biljka veselja". Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji. Narodni lekari ga preporučuju za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i grčeve u želucu. Upućeni tvrde da je i prava raznica antioksidanasa, koje organizam štite od upala i malignih obolenja. Seme maka je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom i linolnom (esencijalna omega 6 masna kiselina koju organizam ne stvara). Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka i učestvuje u njihovoj izgradnji, a podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K, koji su rastvorljivi u mastima. Omega 6 masna kiselina može da uspori razvoj multiple skleroze, zaštiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Delotvorna je i u lečenju kožnih obolenja.

Oleinska kiselina nije esencijalna, već monozasićena iz grupe omega 9, a organizam može delimično da je sintetiše. Istraživanja naučnika otkrila su da sprečava nastanak karcinoma na nivou gena. Takođe, čuva i kardiovaskularni sistem od oštećenja.

Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, magnezijuma, cinka, kalijuma i bakra. Magnezijum učestvuje u stvaranju snažnog antioksidansa superoksid dismutaze. Bakar reguliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, cink usklađuje enzime zaslužne za stvaranje i pokretljivost sperme. Kalijum je veoma bitan za kontrolu srčanog rada i prevenciju kardiovaskularnih obolenja.

Mak sadrži i vitamine grupe B, oksalatne kiseline i amorfne alkaloide. Uz enzime, oni utiču na bolji rad organa za varenje. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres, a podstiču dobro raspoloženje.

Od semena maka proizvodi se izvanredno ulje, koje je dobra zamena za maslinovo. Jestivo je, a dobija se hladnim presovanjem sirovog semena. Mak koji se prodaje u prehrambenim objektima ne sadrži alkaloide (stvaraju zavisnost), jer je seme osušeno, pa slabo deluje na nervni sistem.

Mleveni mak služi uglavnom kao nadev za razne savijace, makovnjace, torte, sitne kolace i razna druga slatka jela. Iz makovog semenja presovanjem se dobija makovo ulje. Takvo, hladno presovano makovo ulje je jestivo.