Rogač

Rogač (Ceratonia silikua, L.) je samoniklo drvo ili grm iz porodice mahunarki (Leguminosae), koje raste među makijom, maslenica, po šumama i kamenitim mestima. Drvo je široke krošnje i do 15 m visoko, a plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje koja sazrevanjem prelazi u tamnosmeđu. Mahune sazrevaju krajem leta. Zrela mahuna je slatkastog ukusa. Rogač raste u obalnim krajevima mediteranskog pojasa u Hrvatskoj, Turskoj, Alžiru, Maroku, Tunisu, Španiji, Portugalu, Grčkoj i Italiji. Ostrvo Šolta je posebno poznata po rogača gde postoji i mesto imenom Rogač.
Rogač se koristi u ljudskoj ishrani već više od 4000 godina. Najverovatnije je upravo rogač bio hrana iz biblijskih vremena. Smatra se da se njime hranio Jovan Krstitelj, pa odatle i potiče nemački naziv za rogač - Johannisbrot, što u prevodu znači Jovanov hleb. U antičko doba semenke rogača su služile kao jedinica za meru vaganja zlata. Semenke rogača, bez obzira na veličinu i uslove čuvanja, uvek imaju jednaku masu od 0,18 grama. Jedna semenka = 1 karat (zrno rogača, grč. = Keration). Naziv se koristi i danas za 0,18 gr. zlata.

Rogačev su plod u terapijske svrhe koristili još i stari Egipćani. Koristili su lepljiva svojstva rogača kod mumificiranja, a u grobnicama su nađene i mahune i semenke. Starim Grcima i Rimljanima kao lek su služili nezreli plodovi.

Zanimljivo je otkriće antidijaroičkog učinka rogača u dečjoj praksi. Španski lekar Ramos zapazio je 1941.g. da su u Španiji gladna deca koja su se hranila rogačem ređe imala probavne tegobe od ostale dece. To ga je podstaklo da u dečju praksu uvede rogač u slučajevima proliva, enteritisa i dispepsije.

Rogačev brašno, zbog sadržaja tanina, pektina i lignina, deluje na suzbijanje i ublažavanje mučnina i proliva. Tanini rogača deluju adstringentno na sluznicu creva, vežu toksine i bakterije te inaktiviraju coli bakterije, što smanjuje otok i upalu sluzokože. Adstringentno delovanje je reakcija taloženja proteina pomoću tanina i stvaranje zaštitnog sloja na sluznici.

Sluzi oblažu sluznicu i na taj način smanjuju nadražaj u crevima. Uspostavljanje formirane stolice zabeleženo je 2 dana nakon početka terapije rogačem, dok terapija do potpunog oporavka traje u proseku 6-8 dana.
Smatra se da je rogač sigurno i dobro sredstvo protiv proliva kod odojčadi i male dece. Osim kod proliva koristi se i kod enteritisa, dispepsije, a kod odraslih za lečenje gastritisa i gastroenteritisa.