Rogač menja čokoladu

U svetu ga zovu „hleb svetog Jovana”, a zbog slasti i jer ne sadrži kofein i teobromin, preporučuju kao prirodnu alternativu čokoladi. – Pomaže protiv proliva Ako obožavate čokoladu, a ne smete da je jedete jer ste alergični na nju, ili, jednostavno, ne želite da unosite previše stimulansa nervnog sistema, kakvi su kofein i teobromin, pravo rešenje za vas je – rogač! To je mahunasti plod drveta rogaca, koje je poreklom iz Sredozemnog basena a raste i kod nas, zimzeleno je i može da naraste i do 15 metara, a doživi i više vekova. Listovi su mu sjajni, a cvetovi tamnocrveni. Mahuna je zelenkasta, a posle berbe počinje da zri i menja boju do čokoladne. Duga je dvadesetak centimetara i sadrži desetak–petnaest semenki koje liče na lubeničine. Zanimljivo je da se ona pojavljuje tek posle 15 godina rasta drveta, i to samo na ženskom stablu, ali ono mora biti oprašeno s muškog. Rogač cveta u septembru–oktobru. Po legendi, rogačem se hranio sveti Jovan Krstitelj, pa se on u svetu naziva i „hleb svetog Jovana”, a zaista je hranljiv jer sadrži oko 80 odsto belančevina, ugljene hidrate, tanine, vitamine A, B1, B2, B3 i D, kao i kalcijum, fosfor, kalijum, magnezijum i elemente u tragovima: gvožde, mangan, barijum, bakar i nikal. Kao što smo vec rekli, ne sadrži stimulanse, kofein i teobromin, a ostalim sastojcima je sličan cokoladi, mada ima manje šecera, pa se i preporucuje kao zdrava zamena za nju. Ne sadrži ni oksalnu kiselinu, pa pomaže organizmu da iskoristi kalcijum i cink, koji su bitni za zdravu kožu.
Pošto tanini iz rogača ne upijaju vodu, kao oni iz čokolade, ne vezuju proteine, ali vezuju i inaktiviraju otrove i zaustavljaju rast bakterija. Obe te osobine cine rogač korisnim kod proliva. (Koristi se 15 grama rogačevog brašna pomešanog s kašom od jabuka za decu, ili najmanje 20 grama za odrasle. Ako se jedu cele mahune, treba piti mnogo vode). Takodje, dijetalna vlakna i šećeri iz ove biljke mogu učiniti hranu viskoznijom u želucu, utičući tako na poboljšanje stanja kod osoba koje pate od refluksa (vraćanja kiseline iz želuca u jednjak). Bitno je i to što mahune rogača ne sadrže feniletilamin i fromamin, koji mogu izazvati migrenu i alergijske reakcije.
Mahuna rogača može da se suši, peče i melje, pa se tada koristi kao zamena za kafu, ili bilo gde umesto kakao-praha, a tako dobijeno brašno idealno je za dijabetičare jer ne sadrži šećer i skrob, a ni masnocu. Seme izdvojeno iz osušene mahune može da se preradjuje u rogačevu gumu, koja je koristi za želiranje, stabilizovanje i emulgovanje sladoleda, voćnih filova i salata. Iz ovog semena može da se ekstrahuje i ulje (zove se algaroba) i koristi se u medicini.