Srčenica

Veoma rasprostranjenu travu srčenjak (potentilla erecta), koja raste po vlažnim livadama, pašnjacima i šumama, u tradicionalnoj medicini smatraju izuzetno delotvornom protiv infekcija grla, usne duplje i hemoroida. Latinski naziv nastao je od reči potentia, zbog snažnog dejstva. Trava od srca ili petoprsta, kako je narod još zove, ima listove koji podsećaju na pet prstiju. Lekoviti deo je koren, koji se vadi do kasno u jesen. Očisti se od zemlje, opere i suši na suncu. Nepravilnog je oblika, kvrgav, oporog ukusa i bez mirisa. Kada se izvadi ima belu boju, a vremenom poprima crvenu nijansu zbog sastojka flobafena. Stajanjem gubi lekovitost i ne treba ga koristiti duže od godinu dana. Ova biljka ima mnoštvo lekovitih sastojaka, a više od petine čine tanini, blagotvorni su za kožu i sluzokožu, apsorbuju belančevine koje su najčešći izvor za razvoj infekcija. Takođe ubrzavaju zarastanje rana i opekotina. Uspešno deluju i kod infekcije grla i usne duplje. Narodna medicina srčenjak koristi protiv dijareje, upala u crevima i hemoroida.

Stomatolozi preporučuju čaj od ove biljke za ispiranje usta jer pomaže kod raznih bolesti desni. Ako se čaj pije, ne bi trebalo preterivati jer veće količine mogu da izazovu povraćanje zbog tanina.