Stevija - prirodni izvor šećera

o ovoj biljci poreklom iz Paragvaja i Brazila, poslednjih godina sve se više govori. Počela se uzgajati i u Evropi, jer su je domoroci osim kao zaslađivač koristili i kao lekovitu biljku. Ni stevija nema kalorija ni glikemijskog indeksa, jer njeno lišće sadrži slatke materije (steviozid) koji se u organizmu ne vare, kao i vredne nutrijente poput kalijuma, kalcijuma, hroma, gvožđa, magnezijuma, proteina, beta karotena, polifenola, tanina i isparljivih ulja . Međutim, valja naglasiti da ovo važi samo za zelenu steviju. Naime, stevija se kod nas industrijski ne prerađuje, a često se i uzgaja ekološki. Lišće se odmah posle branja suši na suncu i melje u fini sitni prah, a prodaju se još i suvi listići (za čaj) te zeleni ekstrakt (čista rastvor lišća bez ikakvih dodataka). No baš zato što zelena boja menja boju hrane u koju se dodaje, industrijski proizvodi sa nazivom stevija bele su boje, dakle iz stevije su izvučeni svi oni sastojci koji joj daju boju, a time su izvučena i njena lekovita svojstva. Takva stevija može poslužiti isključivo kao zaslađivač bez dodatnih nutritivnih i zdravstvenih osobina. Lišće stevije oko 40 puta je slađe od šećera, a beli prah - ekstrakt oko 300 puta.

Što se tiče čiste zelene stevije (one koja je 'samo' 40 puta slađa od šećera), naučna istraživanja zasad daju razlog za optimizam izraziti: stevija se pokazala vrlo lekovitom pa tako snižava nivo 'lošeg' holesterola (LDL) i glukoze u krvi, pomaže regulaciji insulina u krvi, snižava krvni pritisak, poboljšava funkcije miokarda, deluje antiseptički, antimikrobno i antibakterijski, sprečava karijes (koristi se u pastama za zube), usklađuje rad endokrinih žlezda, poboljšava varenje i urinarne procese u organizmu, jača regenerativne procese, kupke od stevije pokazale su se korisnima za lečenje brojnih bolesti kože, a ima naznaka i da stevija pomaže u prevenciji i lečenju nekih oblika karcinoma.