Ukoliko ne verujete u podatke o sigurnosti aspartama i drugih zamena za šecer, uskoro cete moci da mršavite uz prirodnu zamenu, paragvajsku biljku steviju Veštacki zasladivaci došli su pod lupu javnosti zato što ih veliki broj ljudi koristi iz zdravstvenih ili estetskih razloga. Kada upotreba zasladivaca traje godinama, svakako da se onaj ko ih uzima mora zapitati koliko su oni bezbedni. Americka uprava za hranu i lekove je nedavno odobrila upotrebu pet veštackih zasladivaca: saharina, acesulfam-kalijuma, D-tagatoze, sukraloze i aspartama, u koji se najviše sumnjalo. Ovaj poslednji najcešce se koristi u popularnim dijetalnim gaziranim picima. Pripisivana su mu mnoga negativna dejstva, od hronicnog zamora, glavobolje, vrtoglavice, depresije, mucnine, bolova u stomaku, preko dijareje, duplog vida, slabosti, napada, gubitka pamcenja, osipa, problema sa spavanjem, do tumora mozga. Prema recima Rut Kava, rukovodioca ishrane Americkog saveta za nauku i zdravlje, aspartam ispoljava negativan uticaj jedino na osobe koje pate od fenilketonurije, genski determinisanog poremecaja metabolizma amino-kiselina. Osim toga, nije ga dobro koristiti za kuvanje jer se pretvara u razlicite otrovne supstance. Saharin je prvi sintetski veštacki zasladivac, napravljen 1879. godine. Bio je u upotrebi tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao zamena za tada deficitaran šecer. Sedamdesetih godina bio je zabranjen jer ga je jedna kanadska studija dovela u vezu sa pojavom raka bešike. Kasnije se ispostavilo da ne ispoljava nikakva toksicna dejstva na ljudski organizam. No, ako ne želite da se mucite razmišljanjima da li su u pravu oni koji hvale ili oni koji kude veštacke zamene za šecer, a ipak želite da “cuvate liniju” i pri tom obožavate slatkiše, ili bolujete od šecerne bolesti – rešenje je na pomolu! Bioekološki centar iz Zrenjanina, naime, kroz oko mesec dana izbacuje na tržište potpuno nov proizvod, prirodni zasladivac steviju, poznatu i kao “medeni list”. Kako kaže finansijska direktorka ovog centra Danijela Dimitrijevic, prvi put u Jugoistocnoj Evropi pojavice se prah ove paragvajske biljke, pedesetak puta sladi od šecera. Bice pakovan u ambalažu od sto miligrama, a moci ce da se nabavi u apotekama, prodavnicama, klubovima dijabeticara i pouzecem. Kod upotrebe stevije bitno je pridržavati se uputstva o potrebnim kolicinama, a važno je napomenuti i da visoke temperature ne škode njenoj slasti, pa može i da se kuva ili pece. Stevija je, inace, zeljasta biljka, koja naraste do oko 30 centimetara, a koristi se njeno ukusno lišce osvežavajuceg ukusa. Ono sadrži glikoide (stevoiside, rebaudoside i dulkoside), kao i proteine, vlakna, ugljene hidrate, gvožde, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum, cink, flavonoid rutin, vitamine A i C i ulje s 53 druga sastojka. Sve to cini je prirodnim dodatkom ishrani koji nudi mnoge koristi za zdravlje.
