Agava – melem i lek

Agava je biljka iz porodice ljiljana, iako se zbog njenog izgleda donedavno smatralo da je pripadnica porodice kaktusa. Posebnost agave jeste što biljka umire nakon što procveta, ali se na njen cvat može čekati i do 40 godina. S obzirom na to da se radi o biljci koja izvorno potiče iz pustinje, agava je otporna na velike temperaturne razlike i ekstremne vrućine. Agavina je domovina Meksiko, iz kojeg je 1561. godine dopremljena u Evropu, a rasprostranjena je širom Sredozemlja pa je danas možemo pronaći i kod nas. Na našem području odomaćila se agava latinskog naziva Agava americana. Neke vrste agave, kao Agava sisalana, daju vlakno sjajno bele boje, a iz nekih vrsta poput plave agave (Agave tekuilana) se dobija slatki sok. On se može piti odmah ili se alkoholnim vrenjem pretvara u napitak pulkue - nacionalno piće u Meksiku sa oko 5% alkohola. Destilacijom se dobija poznata rakija tekuila. Srčika lista agave bogata je saharinom i pečena je vrlo ukusna za jelo. Seme se pak koristi za dobijanje brašna od kojeg se može praviti testenina za supe ili, ako se pomeša sa žitnim ili zobenim brašnom, ispeći hleb.

Agavin koren je diuretik, a koristi se i u lečenju zubobolje.

Agavin sirup ili nektar pribavlja se iz stabla ove biljke, a koristi se kao prirodni zaslađivač.

Naziva ga se i aguamiel (medena vodica), jer ima blagi ukus i svetlu boju.

Ređi je od meda, ali je slađi, pa ga kod kuvanja treba još manje nego meda.

Drevni Asteci koristili su mešavinu agavinog sirupa i soli za zaceljivanje rana, ali i kao melem kod infekcija kože.

I savremena medicina potvrdila je prednosti agavinog sirupa u borbi protiv piogenih (gnojnih) i crevnih bakterija.

Agavin se nektar dobija iz agavinih listova. Režu se listovi stari između 07:14 godina.

Kad je od njih pribavljen sok, listovi se suše i samelju u prah.

Dobijeni sok se filtrira, a potom zagreva na niskim temperaturama kako bi se odvojili polisaharidi od običnih šećera.

Glavni polisaharid sadržan u agavinom nektaru je inulin, koji se uglavnom sastoji od fruktoze.

Filtrirani sok varira od svetlo do tamnožute boje, zavisno o načinu obrade.

Zbog svojeg niskog glikemijskog indeksa, agavin sirup gotovo nimalo ne utiče na nivo šećera u krvi.
Stoga je idealan za dijabetičare i ljude preosetljive na šećer.
Glikemijski indeks je mera koja nam pokazuje kojom brzinom i intenzitetom se povisuje nivo glukoze u krvi nakon konzumiranja određene hrane.
Poređenja radi, glikemijski indeks agavinog sirupa je 27, meda 83, a belog šećera 137.
No, niži glikemijski indeks ne znači i manju slatkoću: agava je 1,4-1,6 puta slađa od običnog šećera, te je i kaloričnija od glukoze.

Osnažuje imunitet i štiti od bakterija
Agava sadrži saponine i fruktane. Saponini imaju protivupalna svojstva i jačaju imunološki sistem, te pomažu u borbi protiv bakterija.

Fruktani su korisni kod dijabetesa i gojaznosti, smanjuju nivo štetnih crevnih bakterija, pomažu kod zatvora i smanjuju rizik od nastanka raka creva. Fruktani takođe povećavaju apsorpciju minerala poput kalcijuma i magnezijuma - potvrdili su naučnici sa Nacionalnog politehničkog instituta u Guanajuato u Meksiku.

Dostatan nivo kalcijuma, zajedno s magnezijumom i vitaminom D, smanjuje opasnost od osteoporoze i drugih bolesti povezanih sa zdravljem kostiju.

Agava sadrži i inulin, vrstu fruktana kojem se pripisuje niz pozitivnih efekata na ljudsko zdravlje.
Studije pokazuju da je inulin pogodan za gubitak viška kilograma zbog svojeg malog glikemičkog indeksa, te podsticanja osećaja sitosti. Inulin je povezan sa smanjenjem nivoa holesterola i rizika od nekolikih vrsta raka.

Sirup agave sadrži i vlakna koja potpomažu rad probavnog sistema, te mnoge elemente u tragovima, poput kalcijuma, gvožđa i vitamina B i C. Agavin sirup ne sadrži skrob, pa je ovaj zaslađivač pogodan za osobe na bezglutenskoj ishrani.