> Stres i uznemirenost su kljucni faktori koji uticu na pojavu kardiovaskularnih bolesti, navodi se najnovijoj studiji americkih kardiologa. Ljudi koji smanje nivo stresa i drže ga pod kontrolom imaju 60 odsto manje šansi da imaju srcani ili moždani udar u odnosu na ljude koji su stalno zabrinuti, kaže se u studiji koja je juce predstavljena na 57. konferenciji Americkog koledža kardiologa. Od 516 srcanih bolesnika pregledanih tokom cetverogodišnje studije 44 su dobila srcani udar bez smrtnog ishoda, dok je 19 pacijenata umrlo, kaže Jinong Jung-Ksu iz Fondacije za kardiovaskularne bolesti Masacusets. Veza izmedu uznemirenosti i broja srcanih udara sa fatalnim i nefatalnim ishodom kod pacijenata na posmatranju ostala je nepromenjena u odnosu na druge faktore koji uticu na srce kao što su godine, bracno stanje, krvni pritisak i pušenje. „Psihološki stres, bilo depresija ili uznemirenost, povezana je sa napredovanjem ateroskleroze, aterotromboze i povecanog rizika od aritmije”, rekao je on. On je dodao da kardiolozi treba da lece pacijenta u celosti, odnosno da se pozabave i psihološkim problemima, a ne samo kardivaskularnim. Pacijenti su tokom ispitivanja bili podeljeni u tri grupe u skladu sa nivoom anskioznosti - visok, srednji i nizak. Srcana oboljenja u studiji ukljucivala su aritmiju, aterosklerozu (zakrcenje krvnih sudova) i aterotrombozu (nagomilavanje krvi koje dovodi ugrušavanja). Pacijenti su odgovarali na pitanja o svojim osecanjima, raspoloženjima, navikama spavanja, stomacnim funkcijama, probavi i drugim pokazateljima stresa. Naucnici su utvrdili da stalan stres i uznemirenost mogu da uticu na otkucaje srca i dovedu do obolenja srca. U odvojenoj studiji Huana Markesa sa Univerziteta u Veneceuli u Karakasu utvrdeno je da su posebno ranjivi oni pacijenti koji imaju istoriju srcanog udara, slucajeve u porodici iznenadne smrti ili konorarne bolesti i izražene faktore rizika kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost i neaktivan stil života. Cak i neki tužni dogadaji kao što je godišnjica smrti clana porodice mogu biti uzrok srcanih problema sa fatalnim posledicama, posebno medu muškarcima. „Svi znamo slucajeve da clanovi porodice mogu da umru jedno za drugim u roku od nekoliko sati, nedelja, meseci ili godina”, kaže Markes. Studija je utvrdila da ljudi koji žive u stanju stalne uznemirenosti imaju dva puta vece šanse da imaju srcani udar od onih koji žive mirno. (Srna)
