Slušanje tihe i meditativne muzike ima opuštajuci efekat, jer usporava disanje i otkucaje srca, dok glasna i brza muzika ima suprotni efekat, ubrzava disanje i rad srca, saopštili su naucnici. U najnovijoj studiji, objavljenoj u americkom medicinskom casopisu „Hart” (Srce), navodi se da muzika može da smanji posledice stresa i poboljša neurološke posledice kod pacijenata koji su doživeli moždani udar ili imaju Parkinsonovu bolest. Naucnici su tokom istraživanja nadgledali brzinu disanja, krvni pritisak i rad srca tokom 24 casa kod ispitanika koji su slušali razlicite vrste muzike. Polovina ispitanika su bili muzicki obrazovani, a druga polovina nije. Istraživaci su zakljucili da ispitanici koji su muzicki obrazovani lakše uskladuju telesni ritam sa ritmom muzike. Naucnici su otkrili da muzika najpre ubrzava disanje, diže krvni pritisak i ubrzava rad srca. Taj telesni ritam se uskladuje sa ritmom i tempom muzike. Vrsta muzike ili licni ukus nemaju toliko uticaja na fiziološke promene u organizmu koliko sam ritam muzike, istice se u studiji. Naucnici su zakljucili da odgovarajuci izbor muzike - promena brzog i laganog ritma sa pauzama - može da opusti organizam i da ima blagotvorna dejstva na srce i moždana oboljenja.
