Na svim slovenskim jezicima se ovo lepo drvo jednako naziva – lipa. Cvrsta ukorenjenost u govoru nedvosmisleno nam ukazuje ne samo da je od najdavnijih vremena lipa bila poznata svim Slovenima, vec i da je uživala posebno poštovanje i da joj je pridavana narocita važnost u svim zajednicama slovenskog porekla. Stari Sloveni su bili vešti pcelari, a lipa je u njihovo vreme i u njihovoj postojbini bila najmedonosnije drvo i najvažnija pcelinja paša. Bagrem, današnje najbitnije drvo za pcelarenje, u Evropu je iz Kanade doneo francuski inženjer Roben tek 1756. godine. Buduci da je starim Slovenima med služio kao vrhunska i najznacajnija poslastica i da su od njega pravili medovinu, veoma ukusno i veoma jako, pa zato i veoma omamljujuce pice, naši daleki preci nisu mogli da ostanu ravnodušni prema pravom izvoru tolike slasti, radosti i uživanja, te su joj i zbog toga pridavali božanska svojstva i moc. Izvesno je da je lipa ranije uživala daleko vece poštovanje nego što je to, u skorijoj proslosti, bio slucaj sa šljivom. Za lek se beru cvetovi u vreme kada se otvore i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozracnom mestu, najbolje na tavanu. Cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris. Cvast lipe se tradicionalno koristi kod prehlada, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva pracenih groznicom, gde je poželjno pojacano znojenje. Cest je sastojak cajnih mešavina za ublažavanje kašlja, za znojenje i za grgoljenje. Ekstrakti lipe su sastojci nekih fitopreparata koji se preporucuju za smirivanje suvog kašlja, za umirenje i kod tegoba urinarnog trakta. U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlucivanja mokrace iz organizma, kao blago sredstvo protiv grceva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetickih preparata. Lipa je poznata po svom dijaforeticnom, diureticnom i spazmoliticnom dejstvu. Takode, ima podataka da deluje holereticno, da snižava krvni pritisak i da deluje antiinflamatorno. Ova dejstva vezuju se za prisustvo flavonoidnih heterozida. Zbog visokog sadržaja sluzi, koja oblaže sluzokožu disajnih organa i sprecava nadražaj na tusigene zone, cvast lipe se cesto koristi i za umirenje intenzivnog kašlja. Eksperimentalno je potvrdeno i antimikrobno dejstvo njenih vodenih i etanolnih ekstrakata, kao i sedativni i anksioliticki efekat. Cvet lipe sadrži jedan odsto kompleksa flavonoidnih heterozida u kome dominiraju heterozidi kvercetina i kemferola (rutin, kvercitrin, hiperozid, tilirozid, astragalin), preko tri odsto heterozida kafene, p-kumarne i hlorogenske kiseline, 10 odsto sluzi, dva odsto tanina i leukoantocijanidina. Prijatan miris potice od male kolicine etarskog ulja (0,02%). Jednu do dve kafene kašicice osušenog cveta preliti šoljom kljucale vode, poklopiti i posle 5-10 minuta procediti. Piti više puta dnevno po šolju što toplijeg caja.
