Pasiflora (Passiflora incarnata L.) je višegodišnja biljka puzavica, i od svih je najotppornija. Može da naraste 8 do 10 metara. Lišće joj je glatko, perasto sa duguljastim kriškama, koje su po ivici cele, zalisci bubrežasti i zašiljeni. Cvetovi su bele boje, a u sredini cveta nalazi se jedan končast venac, koji je nešto kraći od čašice, na dnu purpuran, u sredini otvoreno plavi, a po vrhovima to plavetnilo je zatvorenije i nešto svetlije. Cveta od juna do jeseni. e. Pasiflora je samonikla u istočnim i južnim delovima Severne Amerike, a kao ukrasna biljka sadi se u celom svetu. Upotrebljava se ceo nadzemni deo biljke. Pasifloru ne treba mešati sa voćem Passionfruit, vrstom Passiflora edulis Sims, čiji se listovi katkad koriste za krivotvorenje droge. Treba paziti da se ne koriste druge ukrasne vrste roda Passiflora. Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće. To ime su joj dali misionari, koji su je u 18. veku našli u Južnoj Americi, smatrajući da listovi, hvataljke, latice, prašnici i tučak biljke prikazuju Hristovo raspeće. Delovi biljke koji se koriste.....Prema evropskoj regulativi, zvanično je lekovit nadzemni deo (zelen) biljke, uključujući cvetove i listove. Detaljna monografija biljne droge pasiflore nalazi se iu Evropskoj farmakopeji (knjizi propisa o lekovima). Pasiflora je našla primenu u najčešćim boljkama modernoga užurbanog života: nervozi, nemiru, nesanici, ali i težim poremećajima kao što su anksioznost, Osjećaj nervoze, nelagodnosti, straha sve do panike. i zavisnosti svih vrsta (uključujući i zavisnosti o lekovima koji deluju na nervni sistem, cigaretama te nekim vrstama lakših droga). Naročito dobro deluje kod nesanice i buđenja usred noći. Francuski lekari su davno, još nakon Prvog i Drugog svetskog rata, koristili pasifloru kao pomoć u lečenju postraumatskog stresnog sindroma (PTSP). U svakom slučaju, svaka od navedenih indikacija zahteva i psihoterapijski obradu lica, a ne samo farmakološki tretman (bilo da su posredi biljni ili sintetičko-hemijski lek). Poseban izazov u primeni pasiflore čini paralelna upotreba lekova. Premda pasiflora pokazuje znatno manju interakciju sa lekovima, za razliku od poznate gospine trave, ipak je potrebno konsultovati stručnu osobu koja poznaje farmakologiju, kako pasiflore tako i lekova koji deluju na nervni sistem. Gospina trava, popularna kao antidepresiv, deluje na metabolizam, Mijena materije i energije u organizmu. mnogih lekova, pa je pasiflora dobra zamena za nju kod ljudi koji uzimaju druge lekove (antidepresivi, lekove koji deluju na ritam srca, lekovi protiv HIV-a ...). S obzirom na takve indikacije, gotovo je neverovatno koliko je pasiflora kod nas nepoznata kao lekovita biljka: nemoguće je nabaviti drogu (sušenu biljku), a dosad se na tržištu nalazi jedan (srećom kvalitetan) pripravak pasiflore.
