Maticni mlec za dugovecnost

Uspešno se koristi u humanoj medicini, posebno u gerijatriji i pedijatriji, za regulaciju rada žlezda s unutrašnjim lucenjem, narocito nadbubrežne, zatim kod malaksalosti, depresije... Još od vremena Hipokrata poznato je korisno delovanje maticnog mleca na ljude i životinje. Za njegovu lekovitost znali su i stari Kinezi koji ga nisu koristili u cistom stanju, vec su, prema drevnim receptima, bolesnicima i starima davali larve iz maticnjaka, jer su verovali da one produžuju život, regenerišu celije i pomažu ozdravljenju. Maticni mlec je proizvod sekrecije žlezda mladih pcela i predstavlja za njih isto što i majcino mleko za decu – hranu. Zato ga još zovu pcelinje mleko. Larve se hrane iskljucivo njime u prva tri dana života, a matice neprekidno. Zahvaljujuci toj hrani matica je ustanju da za jedan dan snese i 2.000 jaja dvostruko težih od nje same. Ovako impresivna biološka reprodukcija i podstakla je brojna istraživanja koja su potvrdila blagotvorno dejstvo ovog prirodnog biostimulatora i na covekov organizam. Mlec je bele do bledožute boje (u zavisnosti od primesa cvetnog praha, ali mu to ne utice na kvalitet i farmakološke osobine), karakteristicnog kiselkastog ukusa i mirisa, manje ili vece gustine, najslicniji mileramu. Naucnici se slažu da ima baktericidne osobine – zaustavlja i ubija bakterije, ali i usporava starenje, poboljšava apetit i zdravstveno stanje, otklanja umor ociju, ublažava reumu, snižava nivo šecera u krvi, ubrzava metabolizam… Procese regeneracije i detoksikacije, koji se tokom godina i starenja kod coveka postepeno usporavaju, maticni mlec ubrzava i pospešuje. Stoga se njegovom upotrebom može produžiti životni vek tkiva, organa i celog organizma. Svojom energijom i aminokiselinama blagotvorno deluje na nerve i podstice proizvodnju celija zaduženih za odbranu organizma od infekcija, to jest, jaca imuni sistem. Blagotvorno deluje i na polne i reproduktivne organe. Preporucuje se da se maticni mlec uzima pomešan s medom, jer mu se tada pojacava dejstvo, ili rastvoren u 20 ili 40 postotnom alkoholu i nakapan pod jezik, jer tada odlazi direktno u krv, pošto alkohol širi pore sluznice. Ispitivanja su pokazala i da u prirodnom obliku daje veoma dobre rezultate, a preporuciju se jedna do dve kašicice dnevno na sat pre dorucka . Može se koristiti i svež maticni mlec s prethodno kuvanim mednim sirupom ili mlec u tabletama s groždanim šecerom. Do sada u prirodi nije pronadena nijedna materija koja sadrži tako velik broj razlicitih vitamina i u toj kolicini kao maticni mlec. Farmakolozi i hemicari tvrde da je to multivitaminski proizvod veoma komplikovanog sastava. Savremena biohemijska analiza pokazuje da je maticni mlec biološki visokoaktivna i veoma kompleksna supstanca koja, pored belancevina, aminokiselina, ugljenih hidrata, masti i mineralnih materija, ima i mnogo vitamina (aneurin – B1, riboflavin – B2, piridoksin – B6, cijanokobalamin – B12, biotin – vitamin H, inozitol, zatim folnu kiselinu – vitamin B9, tokoferol – vitamin E…), kao i neke hormonima slicne supstance. Strucnjaci tvrde da maticni mlec sadrži više pantotenske kiseline (vitamina B5), znacajnog za produženje života, nego bilo koja druga supstanca biljnog ili životinjskog porekla. U jednom gramu maticnog mleca nadeno je 89 miligrama tog vitamina koji ubrzava rast i sastavni je deo brojnih kofermenata, cime i utice na delovanje endokrinog sistema coveka. Zbog toga se uspešno koristi u humanoj medicini, posebno u gerijatriji i pedijatriji, za regulaciju rada žlezda s unutrašnjim lucenjem, narocito nadbubrežne, gušterace i štitne, zatim kod malaksalosti, depresije... No, bitno je da se on koristi najkasnije 48 sati po vadenju iz košnice, pošto mu posle toga bioaktivnost opada. Medutim, ruski naucnici su uspeli da ga postupkom liofilizacije održe u aktivnom stanju godinu dana, ali je važno cuvati ga u frižideru.