Proverite sami svoje zdravlje

Da je zdravlje najvažnije, cesto se podsetimo tek onda kad nas snade neka bolest. No veliki napredak u medicini nije se dogodio samo na podrucju lecenja bolesti vec i njihovoj prevenciji. Mnoge bolesti moguce je preduhitriti usvajanjem zdravih životnih navika, redovnim posetama lekaru i osluškivanjem vlastitog tela. Pritom treba imati u vidu više podrucja i poraditi na onom koje vam zadaje najviše problema. IZMERITE PRITISAK Normalna je vrednost krvnoga pritiska prosecno 120/80 mmHg. Pritisak je povišen ako se više od triput izmeri veci od 140/90 mmHg. Povišeni pritisak povecava rizik od razvoja srcanih bolesti. IDEALNA TEŽINA Indeks telesne težine odlican je nacin da procenite imate li višak kilograma. Izracunava se tako da težinu (u kg) podelite s visinom (u metrima) na kvadrat. Poželjnim vrednostima smatraju se one izmedu 18,5 i 24,9. PORODICNA ISTORIJA Ako znate od kojih su bolesti bolovali, ili možda umrli, vaši rodaci, lakše cete odrediti rizik od mnogih bolesti i moci se od njih zaštititi. Mnoge bolesti, kao što su na primer rak dojke ili srcane bolesti, mogu se prenositi s kolena na koleno. KONTROLE Sistematski pregledi nisu samo za decu. Cak i ako ste dobrog zdravlja, korisno je jedanput na godinu posetiti lekara jer tako mnoge bolesti možete preduhitriti u zacetku, kad je lecenje znatno lakše. HOLESTEROL Povišeni holesterol povecava rizik od bolesti. Preporucena vrednost ukupnog holesterola trebala bi biti manja od 5,0 mmol/l, a vrednost LDL holesterola (tzv. loš holesterol) manja od 3,0 mmol/l. S HDL holesterolom (tzv. dobri holesterol) je drukcije. Za njega je bolje da je što viši i on mora biti bar 1,0 mmol/l. MERITE PULS UJUTRO Prosecna zdrava osoba u stanju mirovanja ima izmedu 60 i 80 otkucaja srca u minuti. Najbolje vreme za proveru pulsa je ujutro pre nego što ustanete iz kreveta. Puls bi trebalo proveravati i prilikom vežbanja, kad preporucena brzina otkucaja srca zavisi od životne dobi.