Kako hrana utiče na naše raspoloženje

Mnogobrojne studije u svetu pokazale su da ljudi koji pate od bolesti izazvanih stresom ne unose dovoljno magnezijuma. Nedostatak minerala protiv stresa može se ispraviti konzumiranjem spanaća, brokolija, tunjevine, banana ili badema. Psiholozi su nedavno utvrdili i da ljudi koji unose premalo selena ispoljavaju anksioznost, depresiju i zamor. Korisno je uzeti brazilski orah, koji raste na tlu bogatom selenom, ili pojesti obrok spremljen od morskih plodova, brokoli, pečurke, luk, pšenične klice ili makrobiotičke proizvode u kojima je sačuvano celo zrno žitarice. Konzumiranje masnih riba iz severnog mora, koje obiluju masnim kiselinama omega-3, takođe smanjuje simptome depresije. I orasi koji sadrže selen, mineral koji je snažan antioksidans, i koji doprinosi našem boljem raspoloženju i energiji. Zanimljivo je da italijanska pasta, pecivo, krompir i pirinač daju našem organizmu neophodnu snagu i polet zbog ugljenih hidrata koji se pretvaraju u šećere i snabdevaju nas energijom tokom dužeg perioda u toku dana. Aminokiselina tirozin koja nam ubrizgava adrenalin - „hormon energije” - potreban za motivaciju i fizičku aktivnost, nalazi se u pilećem i ćurećem mesu, dok se gvožđe, bez koga se osećamo depresivno, nalazi u crvenim mesima i spanaću. Kapsicin u ljutim papričicama podstiče mozak da proizvodi endorfine - hormone sreće, što znaju gurmani širom sveta. Nutricionisti objašnjavaju da čokolada sadrži ugljene hidrate koji vrlo brzo, u vidu šećera, dospevaju u mozak i hrane ga. Učenicima i studentima koji polažu ispite savetuje se da za užinu ponesu koju kockicu čokolade. Pored ostalog, čokolada sadrži kofein, stimulans koji nam privremeno daje osetno više energije, ali obiluje i drugim elementima koji nas održavaju u formi - gvožđem, cinkom, kalcijumom, magnezijumom. Nedavna studija pokazala je da se delovi našeg mozga „bukvalno ozare” posle porcije sladoleda. To nije samo psihološki efekat, jer šećeri hrane moždane „sive ćelije”, ali s njima moramo biti oprezni kako ne bismo sebi dodavali kilograme, a s tim i zdravstvene probleme poput dijabetesa, jer pravilo je da se se ubrzo posle unošenja „brzih šećera” vraća osećaj gladi. Osećaj zamora i nedostatka motivacije na poslu često se javlja usled dehidriranosti. Da to ne bismo iskusili, potrebno je da pijemo vodu - devet čaša tečnosti dnevno. Kafa i čaj mogu pogoršati dehidriranost, naročito ako radimo na stresnom radnom mestu. Kafa nam daje neposredan podsticaj, ali predstavlja „trenutnu energetsku injekciju”, koja potom izaziva nervozu. Najnovija ispitivanja pokazala su da debeli ljudi imaju nizak nivo serotonina, hormona koji čini da se osećamo srećnim, pa zbog toga posežu za velikim količinama hrane kako bi kompenzovali taj pad.