Hronična neispavanost može biti uzrok gojaznosti, kazuju najnovija istraživanja. Nedostatak sna može loše uticati na leptin, hormon koji „kontroliše apetit“. Ovaj hormon proizvode masne ćelije našeg organizma, a nivo leptina u krvi kazuje mozgu da li smo siti ili treba još da jedemo. Nedostatak sna igra važnu ulogu u regulisanju nivoa leptina i kontroli apetita, kao što utiče i na druge hormone i telesne procese. Dok spavamo, nivo „hormona apetita“ normalno raste, ali je to uslovljeno i dužinom sna. Ako ne spavamo dovoljno, u nervnom sistemu se aktiviraju hormoni koji mogu da snize nivo leptina, što se povezuje s gojaznošću. Isto se dešava i s drugim hormonima koji kontrolišu naš metabolizam. Tokom perioda kada smo lišeni sna, nizak nivo leptina šalje mozgu poruku da postoji nedostatak hrane i povećava apetit i obrnuto. U istraživanju koje je obuhvatilo 11 mladića od 22 godine koji su proveli 16 uzastopnih noći u laboratoriji, od toga su šest noći spavali samo po četiri sata. Nivo hormona kontrolisan im je tokom dana, ali i dok su spavali. Kroz godinu dana ispitivanje je sprovedeno ponovo, ali su tada spavali po osam sati, pa su tako bili sami sebi kontrolna grupa. Ustanovljeno je da im je tokom šestodnevnog lišavanja sna nivo leptina opao za 19 do 26 odsto. Nizak nivo leptina, dakle, šalje mozgu pogrešnu poruku da je potrebno još da se jede, iako je osoba jela dovoljno, pa se dešava da se prejedamo. To, izgleda, znači da mozak dobija poruku o potrebi za dodatnim kalorijama. Nedovoljno sna, uopšte, dovodi do poremećaja u ishrani jer je stresno za organizam u celini, pa je pogrešno pokušavati mršaviti u vreme kad ne spavamo dovoljno. To je i razlog zbog kojeg osobe koje nedovoljno spavaju imaju viši indeks telesne mase (to je indirektna mera masnoće u telu), odnosno gojazne su.
