Aspartam - najopasniji zaslađivač modernoga doba?

Više od 90 zemalja odobrilo je korišćenje aspartama u hiljadama prehrambenih proizvoda. No, to nije razlog za slavlje, iako je aspartam 200 puta slađi od šećera. Ovaj veštački zaslađivač omogućava proizvođačima hrane da svoje slatke namirnice reklamiraju kao namirnice s niskom kalorijskom vrednosti, dijetne namirnice ili pak namirnice bez šećera. Tako zavaravaju brojne potrošače koji žele smanjiti količinu šećera u svojoj ishrani. Smanjenje unosa šećera u vašoj ishrani odlična je ideja, ali imajte na umu da aspartam nije dobra zamena za šećer. Iako razne zdravstvene organizacije za hranu i lekove uveravaju potrošače da je aspartam bezbedan za zdravlje, istraživanja tvrde da je on jedna od najopasnijih supstanci u prehrambenim proizvodima...... U svim reklamama o aspartamu ističe se činjenica da je aspartam prirodan proizvod te da se sastoji od dve aminokiseline, no ovo nije potpuna istina. Ove dve aminokiseline, aspartamska kiselina i fenilalanin, čine 90% sadržaja aspartama, dok 10% čini metil ester, koji se nekoliko sati nakon konzumacije pretvara u metanol. Metanol je toksin koji uništava mijelinski tkivo u vašem telu. Mijelinski tkivo u organizmu obavlja važnu funkciju kao izolacioni materijal oko živaca, čime omogućava da nervni signali putuju neometano.

Ne preporučuje se unositi više od 7,8 mg metanola na dan. No, ako ste danas popili jednu litru nekog pića koje u svom sastavu sadrži aspartam, u svoje telo uneli ste 56 mg metanola, dakle sedam puta više od preporučene doze.

Kada se dijetni sokovi i bezalkoholna pića zaslađeni aspartamom koriste kao zamena za vodu, unos metanola može prelaziti 250 mg na dan. To je čak 32 puta više od preporučene dnevne količine!

Zbog preteranog unosa metanola javljaju se glavobolje, vrtoglavice, mučnine, probavne smetnje, slabost, groznice, problemi s pamćenjem, ubrzani rad srca, ukočenost i nagla bol. Najpoznatiji problemi koji proizilaze iz preteranog korišćenja metanola su tegobe s vidom poput mutnog vida, smanjenja vidnog područja, pomračenja vida, oštećenja mrežnjače, čak i slepila!

No ni aspartamska kiselina nije bolja od metanola. Prema istraživanjima Dr Rasela Blailock, profesora neurohirurgije na medicinskom univerzitetu u Misisipiju, aspartamska kiselina prelazi krvno moždanu barijeru, uništava neurone i razara naš mozak. Dr Blailock upozorava da aspartamska kiselina može uzrokovati multiplu sklerozu, Alchajmerovu bolesti, hiperaktivnost, gubitak pamćenja, Parkinsonovu bolesti i oštećenja mozga.

I fenilalanin je opasna supstanca. Fenilalanin koji sadrži aspartam kroz duži vremenski period može uzrokovati emocionalne poremećaje i depresiju, glavobolje i gubitak pamćenja.

1994 godine Američki Zavod za Zaštitu Zdravlja objavio je izveštaj o štetnosti aspartama s dugačkom listom nuspojava. Među njima su ..

glavobolja i migrena
vrtoglavica i mučnina
depresija
umor
ubrzani rad srca
gubitak pamćenja
bolovi u zglobovima
napadi nemira i panike
gubitak vida i sluha
nesanica
ubrzan rad srca
gubitak svesti i smrt

Prema naučnicima koji su radili na proučavanju sporednih efekata aspartama, ovo veštački zaslađivač može pogoršati ili podstaći sledeće bolesti:

tumore na mozgu
multipla sklerozu
epilepsiju
sindrom hroničnog umora
Parkinsonovu bolest
Alchajmerovu bolest
mentalnu retardaciju
deformacije kod novorođenčadi
fibromialgiju
dijabetes

Istorija aspartama
Ovaj veštački zaslađivač je 1965. godine otkrio hemičar Džejms M. Schlatter, koji je slučajno tokom testiranja leka protiv čira na želucu otkrio sladak ukus tog hemijskog spoja. Nakon toga počela je dugotrajna borba da se dopusti korišćenje aspartama u ulozi veštačkog zaslađivača, što nije bio lak zadatak. Poznato je da američka agencija za hranu i lekove (FDA) još je 1975., nakon žalbe od strane naučnika Dr Džona V.Oneia, došla do zaključka da korišćenje aspartama ne bi trebalo biti dopušteno na tržištu zbog negativnih zdravstvenih posledica otkrivenih prilikom testiranja. Do 1980. godine jednoglasna odluka istraživača i članova FDA bila je da je aspartam opasan te da bi se firma koja pokušava uvesti aspartam na tržište trebala pravno goniti. No to nije bio kraj aspartama. Zahvaljujući trudu kompanije koja je promicala uvođenje aspartama na tržište, 1981. novi direktor FDA je odobrio upotrebu ovog tihog ubice u hrani, a zatim iu pićima.

Sumnjivi rezultati istraživanja
Nesumnjivo, aspartam je jedna od najčešće ispitivanih hemijskih spojeva s čak 164 sprovedena istraživanja. No, 74 istraživanja finansirala je upravo ona industrija koja je htela da uvede ovaj hemijski spoj na tržište. Pitanje je mogu li se ti rezultati uopšte uzeti u obzir. Teško je poverovati da ti rezultati mogu biti verodostojni, zna li se da nijedno nije pronašlo negativne učinke aspartama. Neka istraživanja finansirana od strane aspartamske industrije čak su dovela do zaključka da on pomaže u smanjenju težine, što je daleko od istine.

Naime, prema nezavisnim istraživanjima aspartam i slična veštačka sladila ...
podstiču apetit
povećavaju želju za ugljenim hidratima
potiču pohranjivanje masnoće i debljanje
povećavaju rizik od gojaznosti

Kockanje sa zdravljem
Mnogi potrošači sigurno misle da aspartam ne može biti toliko loš, jer ako je zaista štetan, nakon toliko godina sigurno bi se učinilo nešto da se spreči njegova proizvodnja. No morate imati na umu da je aspartamska industrija vrlo vredna, te da će svi uključeni učiniti sve da njihov glavni izvor novca ostane netaknut.

Imajući to na umu, sledeći put kad u ruke uzmete neki proizvod na kome piše "bez šećera", proverite sastav tog proizvoda i ne igrajte se sa zdravljem.

Izbacite ovog tihog ubicu iz ishrane i okrenite se prirodnim zaslađivačima poput meda, agava sirupa, stevije, ječmenog slada, javorova sirupa ili šećera od trske, za koje znate da su sigurni.