Voda je najzdravija
Ne pijemo dovoljno vode, pokazuju istraživanja. Mnogi od nas vodu uzimaju samo kada su žedni, što nikako nije dovoljno. Lekari upozoravaju na to da pijenje vode treba da postane navika, jer je žeđ znak da je dehidratacija organizma već nastupila. U našem telu voda je otapalo, rashlađivač i prevoznik minerala i drugih značajnih elemenata. Sastavni je deo svakog tkiva. Tako ona čini 70 odsto našeg tela, 85 odsto krvi, 80 odsto mozga, 70 odsto mišića i 10 odsto zuba. Nužna je za regulaciju telesne temperature, prenosi hranljive sastojke i uklanja otrove i otpade, održava zapreminu krvi i omogućava rad svake ćelije. Često se mogu čuti dileme da li je voda koju pijemo dobra ili ne. Najčešće se govori o tvrdoj ili mekoj vodi. Tvrde vode sadrže više kalcijuma i magnezijuma, što bi značilo da su bolje za zdravlje. Prema jednom britanskom istraživanju, stanovnici u gradovima s mekom vodom imaju deset posto veći rizik od bolesti srca i krvnih sudova nego oni s područja s tvrdom vodom. Ali, dokazano je da na naše zdravlje daleko više utiče način prehrane nego tip vode koju pijemo.
I boja vode govori o njenom kvalitetu. Na beloj podlozi voda ne bi smela imati žućkastu boju. Količinu kamenca u vodi možete proveriti ako skuvate crni čaj i pustite ga neko vreme da se ohladi. Ako se na površini pojavi mastan trag, znak je da voda sadrži više kamenca.
Bez vode možemo živeti samo nekoliko dana, a pijemo li manje nego što nam je potrebno, u telu se stvaraju pretpostavke za upalu žuči, kamenac u bubregu, upalu mokraćnih puteva... - Svakodnevno treba popiti barem litar i po - dva vode, a pri telesnom naporu ili na vrućinama još više - kaže dr Slavica Dobanov. - Gotovo je nemoguće piti suviše vode. Zdravim bubrezima voda treba za rad i ne možemo ih preopteretiti. Ne treba brinuti da će velika količina vode isprati i iz tela odneti hranljive supstance.
Koža ne sme biti žedna
Zbog stalne izloženosti suncu, vetru, hladnoći ili toploti, ćelijama kože najviše preti isušivanje. Lekari upozoravaju na štetnost preteranog izlaganja suncu, između ostalog i zbog gubitka vode s kože, koja zbog toga postaje gruba, suva i naborana. Koža se od dehidratacije štiti zaštitnim hidrolipidnim slojem, koji čine masnoće, voda, belančevine i so. S gubitkom vode remeti se odnos i količina ovih sastojaka. Kožu valja vlažiti iznutra, unosom dovoljno količine vode svakog dana, a najbolje je svakog sata popiti dva deci vode, soka, čaja, supe ili neke druge tečnosti. Ali, koža se mora vlažiti i spolja, hidratantnim kremama.
Materije koje su topive u vodi apsorbuju se u probavnom traktu ma koliko vode pili, a vlaknasta hrana se s vodom veže na putu iz tela.
Kada je temperatura vazduha veća, povećava se i gubitak tečnosti iz tela, jer isparavaju veće količine vode koja se nalazi u ćelijama. Dehidratacija vodi vrtoglavici, umoru, glavobolji, slabosti i gubitku koncentracije. Nedostatak vode, posebno kod onih koji pate od niskog ili povišenog krvnog pritiska, može dovesti do pogoršanja stanja. Pogledajte Lecenje Vodom.