Beli i planinski bor

Sakupljaju se u februaru, martu i aprilu, jer su tada najblagotvornije. Beli bor je bogat vitaminom C, a najvredniji sastojak je eterično ulje. Iz brojne porodice zimzelenog četinarskog rastinja, narodna medicina na posebno stavlja bor (Pinus). Za njega se od davnina zna da je delotvoran u lečenju reume, lečenju kašlja i plućnih bolesti, pročišćavanju disajnih organa. Dokazano je da šetnja i boravak u borovoj šumi povoljno deluje na respiratorne organe i štitnu žlezdu. Kod bora su svi delovi lekoviti, a najdelotvorniji su ukoliko se skupljaju tokom februara, marta do aprila. Od mnogobrojnih vrsta, po efikasnosti se izdvaja beli bor (Pinus silvestris), koji raste u planinskim područjima Evrope i severne Azije, a nas je relativno čest. Prepoznaje se po tanjirastoj, retkoj krošnji. Četine su u paru, duge do 7 santimetara, često uvrnute oko svoje ose, a šišarke jajasto-kupaste. Kora odraslog belog bora je u donjem delu stabla sivosmeđa i debela, dok krošnja ima tanke, crvenkastosmeđe ljuspe. Najvredniji lekoviti sastojak belog bora je eterično ulje. U njegovim iglicama dokazano je prisustvo vitamina C, a količina zavisi od staništa i starosti drveta, godišnjeg doba, kao i perioda kada se iglice ubiraju i koliko su usitnjene. Najveći procenat vitamina C imaju ako se beru u aprilu. Sveže iseckane ili izmrvljene, obiluju vitaminom C i koriste se za čaj. Najbolje je da se potroše čim se uberu, jer sušenjem gube vitamin C, a vremenom postaju potpuno bezvredne.

Planinski bor (Pinus montana) takođe ima dragoceno mesto u narodnoj medicini. Za razliku od belog, ovaj četinar nema oblik drveta već raste nepravilno razgranat, leže uz podlogu. Važan je zbog eteričnog ulja, koje je naročito delotvorno za inhalaciju kod svih upala disajnih puteva i obolenja pluća.

Maloj deci koja imaju rahitis ili problem sa hodanjem, pomažu svakodnevne 15-minutne kupke od iglica planinskog bora, tokom dva do tri meseca.

Čaj protiv kašlja
Od mladih izdanaka planinskog bora, sakupljenih na kraju zime i početkom proleća, priprema se čaj. Odnos sa vodom je 1:10. Sladi se medom, efikasan je kod zastarelih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, bronhitisa. Može da se koristi i za inhalaciju.

Reumatizam
Kod reumatizma i gihta izuzetno je delotvorno mleko sa borovim iglicama. Ova mešavina se pravi tako što svakoga dana u mesecima sakupljanja, bere po 30 g svežih borovih iglica, a zatim se preliju litrom vrućeg mleka. Mešavina se ostavi da odstoji 25 minuta, procedi i pije tokom dana u malim gutljajima. Terapija traje nekoliko dana.

Kupka
Osobama iscrpljenim dugotrajnom bolešću, koje imaju reumatizam i giht, kao i deci sa rahitisom deci pravi se borova kupka. Priprema se tako što se 4-5 šaka iseckanih suvih iglica stavi u 5 l vruće, ali ne kipuće vode. Ostavi se oko 30 minuta na toploj i isključenoj ringli ili u toploj rerni, da se toplota sačuva. Zatim se procedi i sipa u kadu sa vodom.

(Novosti)