Kesteni mirišu zdravo

Niko ne može da odoli mirisu pečenog kestena koji se širi ulicama još od 16. veka. Reč je o dragocenom voću kojeg dvostruki omotač štiti od propadanja. Jedina mu je mana visoka energetska vrednost, ali je zato odličan za decu, sportiste, starije i sve izložene većem fizičkom naporu. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C. Za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je glavni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena je skrob, kog u sirovom semenu ima oko 44 posto.
Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi za pravljenje hleba i peciva. Brašno od kestena, zbog svoje lake varljivosti, pogodno je u ishrani starijih i dece.

Kesten takođe sadrži minerale, vitamine B grupe, vitamin A i C. Od minerala, bogat je kalijumom i fosforom, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvozdje, bakar, mangan. Budući da je bogat kalijumom, a siromašan natrijumom, preporučuje se u dijeti bolesnika s bubrežnim i krvnim oboljenjima.
Bolji je kuvani
Pečeni kesten ima veću energetsku vrednost, veću količinu belančevina, masti, vitamina i dvostruko veću količinu ugljenih hidrata.
Isto tako, sadrži vitamin E i fitohemikalije koji nisu zastupljeni u kuvanom kestenu, dok kuvani kesten sadrži veću količinu mineralnih sastojaka.

Za razliku od pitomog, divlji kesten nije jestiv zbog izrazito gorkog okusa, ali je zato poznato njegovo lekovito delovanje. Flavonidi, kumarini, saponozidi koriste se u proizvodnji farmaceutskih preparata - prvenstveno za lečenje venoznih oboljenja, kao što su proširene vene, hemoroidi, tromboflebitis.