Kesten hrana i lek

Sada je idealno vreme da se uputite u prirodu, uživate na svežem vazduhu i pritom naberete kestena. Pitomi kesten, lat Castanea sativa, je jedna od prvih namirnica koje je čovek jeo. Najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se počeo širiti po Evropi preko Grčke. Kestenovo drvo slično je hrastu, vrlo je cenjeno i kvalitetno te može doživeti 500 godina. Najstarije drvo kestena, zvano "Sto konja", nalazi se na sicilijskoj planini Etna i veruje se da je staro između 2000 i 4000 godina. U prošlosti su ga, kao i danas, jeli pečenog i kuvanog, a od mlevenog kestena pravili su napitak koji je služio kao zamena za kafu. Od kestenovog meda pripremali su medenu rakiju i medicu. Legenda kaže da je grčka vojska preživljavala na kestenju tokom povlačenja iz Male Azije 401. godine pre Hrista. Ovi orašasti plodovi, zbog hranjivosti su davani siromašnima u Francuskoj za praznik Sv. Martina, au Toskani se tradicionalno jedu na dan Sv. Simona. Kesten ima dvostruko više skroba nego krompir, pa nije čudo da je još uvek jedna od važnijih namirnica u Kini, Japanu i Južnoj Evropi. Tamo se često koristi u obliku brašna za hleb zbog čega je dobio nadimak "Stablo hleba". Poput oraha i badema, ne sadrži gluten, pa je pogodan za ishranu obolelih od celijakalije, osetljivih na gluten ili alergičnih na pšenicu.

Sadrži minerale, vitamine B grupe, vitamine A i C. Oni se sačuvaju prilikom kuvanja, jer plod štiti debela kora.

Od minerala, bogat je kalijumom i fosforom, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar te mangan.

U sto grama sirovog ploda ima 200 kalorija, a glavni sastojak mu je skrob, kojeg u kestenu ima oko 44%.

To je jedino orašasto voće s vitaminom C. Osim toga kesten je neobično bogat folnom kiselinom, koja inače se nalazi u zelenom lisnatom povrću.

Folna kiselina je potrebna za rast ćelija, sintezu DNA i normalan rad nervnog sistema.

Unos hrane bogate folnom kiselinom povećava izglede za začeće, a tokom trudnoće obezbeđuje pravilan razvoj fetusa.

Kesten je bogat izvor mono-nezasićenih masti poput oleinske i palmitinske kiseline.

Mononezasićene masti štite zdravlje kardiovaskularnog sistema i pomažu sniziti nivo holesterola.

Zbog visoke energetske vrednosti kesten preporučuje se deci, sportistima, trudnicama i starijim osobama.

Pomaže kod bubrežnih i probavnih tegoba, a može se koristiti i za izbacivanje viška vode iz organizma. Uz to, deluje i protivupalno, pa je idealna namirnica za osobe koje pate od artritisa i reume.

Čaj od kestena ublažuje simptome astme i kašalj.
Napravite ga tako da stavite šaku svežeg lišća ili pola šake suvog lišća kestena na pola litre vruće vode i pustite da odstoji. Možete piti tri šoljice dnevno. Čaj možete i grgljati kod prehlade i upale grla.

Tinktura načinjena od delova ove biljke pokazala se vrlo delotvornom protiv hemoroida. Uopšteno kesten pozitivno utiče na vene.

Kestenov med je vrlo zdrav i pospešuje cirkulaciju, štiti jetru, pomaže kod gastritisa, anemije te fizičke i intelektualne iscrpljenosti.

Kora kestena i drvo bogati su taninom (sadrže više od 10% tanina) pa se upotrebljavaju kao adstringens (sredstvo za stezanje površine sluznice i povređene kože).

Rese kestena koriste se za zaustavljanje proliva i krvarenja te kod spoljnih povreda kože.

Kuvani plodovi pročišćavaju krv, naročito pomažu kod viška mokraćne kiseline te se preporučuju obolelima od gihta i reume.