Kestenje

Mnogo je razloga da jedemo kesten, podsećaju nutricionisti. Aromatični plodovi sa čvrstom opnom tamnosmeđe boje odličan su izvor minerala, vitamina i vlakana, a uz to imaju manje kalorija i masnoća nego drugo orašasto voće. Važna svojstva kestena prepoznali su i kulinarski stručnjaci, koji ga sve češće koriste kao glavni sastojak supa, sosova i slatkih poslastica.... Bogatstvo vitaminom C karakteristika je koja ga izdvaja od sličnih namirnica, kao i mali nivo masti. Kesten sadrži manje od 70 kalorija na 30 grama, što ga čini idealnim za mršavljenje.... Kestenje obiluje folnom kiselinom, tačnije vitaminom B9, koji nije karakterističan za jezgraste plodove, a zaslužan je i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK.... Ova jesenja namirnica pomaže u smanjivanju nivoa holesterola, a da biste zadovoljili dnevne potrebe za vitaminima i mineralima, preporučuje se unos od 85 grama. Jedući kestenje, u organizam unosite magnezijum i fosfor, koji su važni za metabolizam kostiju, kao i kalijim, koji uravnotežava krvni pritisak.

Po svom sastavu, kestenje ima najveći postotak skroba, a ne sadrži gluten, što ga čini sve popularnijom namirnicom. Takođe, brašno kestena pokazalo se idealnim u pravljenju kolača, sladoleda, supa i sosova.

Divlji kesten nije jestiv, ali ima niz lekovitih svojstava. na primer, čaj od kestena uspešno ublažava simptome astme i bronhitisa, a kao glavni sastojak krema idealan je u lečenju proširenih vena, kao i u borbi protiv celulita.

Pečeni kesten ima veću energetsku vrednost, veću količinu belančevina, masti, vitamina i dvostruko veću količinu ugljenih hidrata nego pripremljen na druge načine. Sadrži vitamin E i fitohemikalije koje nisu zastupljene u kuvanom kestenu.