Rukola - za holesterol i nivo šećera

Reč je o mediteranskoj samonikloj zeljastoj biljci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja. Rukola je zeleniš poprilično specifičnog, malko biberastog ukusa, sa listovima koji podsećaju na lišće hrasta. Veoma je zdrava, lako se može uzgojiti i u kući, a kalorijska vrednost joj je svega 5 kalorija po jednoj porciji. Rukola je prepuna vlakana koji potpomažu dobru probavu, zasitna je i nakon nje ne osećate potrebu za masnom i slatkom hranom. Pomaže vam da snizite holesterol i da nivo šećera držite pod kontrolom. Rukola je član takozvanih biljaka krstašica ili kupusnjača poznatim po svojim lekovitim svojstvima, a pored rukole tu spadaju brokoli, kelj i kupus. Ova porodica biljaka je veoma bogata vlaknima i antioksidantima, a poseduje i komponente glukozinolate za koje su istraživanja pokazala da mogu smanjiti rizik od nastanka raka pluća, prostate, dojke i pankreasa. Rukola poseduje visok nivo hlorofila koji sprečava oštećenja DNK i jetre uzrokovana aflatoksinom, kancerogenom supstancom koja se stvara u plesni, a najčešće se pronalazi u kukuruzu, kikirikiju i pojedinim orašastim plodovima. Nama je aflatoksin postao poznat kada su određene količine pronađene u mleku. Da biste uneli što više hlorofila u organizam rukolu konzumirajte u sirovom obliku.

Rukola sadrži čak osam puta više kalcijuma od poznate „ajsberg“ salate, a bogata je i vitaminom K koji je veoma važan za što bolju apsorpciju kalcijuma u kosti i zube. Vitamin K igra važnu ulogu i u prevenciji srčanih obolenja. Plak koji se nakuplja na zidovima arterija može biti povezan sa lošom apsorpcijom kalcijuma, a vitamin K se brine za to da kalcijum ode tamo gde je najpotrebniji.

Konzumiranjem ove zdrave biljke smanjujemo hronična upalna stanja u organizmu. Rukola sadrži indol 3 karbinol i itiocijanate, bioaktivne komponente za koje je dokazano da suzbijaju upale.

Rukola će vam takođe pomoći da se odbranite od starenja mozga i opadanja kognitivnih sposobnosti jer poseduje velike količine B vitamina, a posebno folata. Dokazano je da kod starijih ljudi nedostatak folata vodi do kognitivnih smetnji.
(Tanjug)