Rusa - kao antibiotik

Na južnim obroncima šuma, uz potporne zidove, tarabe i na šutu često se mogu videti zlatnožuti cvetovi sa četiri latice, sa mnogobrojnim prašnicima i dugim plodom sa semenom, koje ima beli privezak. Reč je o rusi (Chelidonium majus), ili kako je u narodu zovu rosopas, zmijsko mleko i lastavičija trava. Rusa je prepoznatljiva po žutom mlečnom soku, koji je vrlo oštrog ukusa i nagriza, a sadrže ga svi delovi biljke, uključujući i koren. Biljka ili njen mlečni sok sadrže smole, malo etarskog ulja i organskih kiselina, najviše jabučne i limunove. Rusa ima i desetak raznih alkaloida, kao što su helidonin, homohelidonin, heleritrin i sangvinarin, koji su derivati izohinolina i slični alkaloidima opijuma. Helidonin je glavni alkaloid i deluje sedativno dok heleritrin jako nadražuje. Sangvinarinove soli su crveno obojene, pojačavaju peristaltiku creva i lučenje pljuvačke, a narandžasta boja soka potiče od berberina. Lekovite materije, po rečima naše sagovornice, ukazuju da rosopas deluje kao blago umirujuće sredstvo, odstranjuje grčeve bronhija, creva i žučne kese, ali i pospešuje lučenje žuči.

- Rusa je dobar bakteriostatik jer sprečava razmnožavanje bakterija . - Spolja se koristi protiv bradavica, žuljeva, ekcema, tuberkuloze kože, psorijaze i trihomonasa (Trichomonas vaginalis). U četvrtom i petom veku pre naše ere, antički lekar Teofrast preporučivao je ovu biljku protiv žutice, oticanja jetre, žučnih kamenaca i zatvora.

Ipak, iako je veoma lekovita, rusa je i otrovna, pa bi trebalo oprezno da se upotrebljava, isključivo po preporuci i u dozama koje propiše lekar ili farmaceut. Rusa se, inače, ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci.
.(Tanjug)