Prvi gajeni lisnati kupus-raštan još su od egipatskih faraona i grckog herojskog doba smatrali svetom biljkom koja ima cudotvorne osobine. Slikali su ga na zagrobnim slikama i freskama u piramidama, dok je u antickoj Grckoj, zbog izuzetne hranjive vrijednosti, smatran potomkom Zevsa. Raštan, inace potice iz Mediterana, a redovno su ga jeli stari Grci i Rimljani. Najviše se gaji u Brazilu, Portugalu, južnim djelovima SAD, mnogim dijelovima Afrike, u Crnoj Gori, Španiji, Kašmiru. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji i ukusniji poslije jaceg zahladenja. Raštan u mediteranskom podrucju predstavlja znacajno povrce koje se jede tokom zime. Bogat je kalijumom, kalcijumom, beta karotenom, luteinom, vitaminima C B1, B2, B9 i zbog toga se preporucuje u prevenciji raka. Odlican je izvor hranjivih vlakana, kao i sastojaka sa mocnim antikancerogenim osobinama kao što su diindolilmetan, suloforafan, selen. Raštan, zbog jake celijske strukture, ima vecu nutritivnu vrijednost kada se skuva nego kad je sirov. Sok koji se dobija cedenjem svežih listova i stabljika raštana, kada se redovno uzima, u narodu je poznat lek za giht, bronhitis i probleme sa cirkulacijom. Kalcijum iz raštana jaca kosti i preventivno deluje kod osteoporoze. Mangan iz raštana aktivira enzime, izmedu ostalih i onaj koji pomaže organizmu da iskoristi vitamin C. Raštan je odlican izvor vitamina A i cinka, sastojka koji znacajno uticu na jacanje imuniteta. Vitamin C, kojim je bogat raštan, jaca imunitet, sprecava oštecenja celija i smanjuje rizik od asteroskleroze.
