Med - kašičica zdravlja

Med treba otapati na jeziku jer je tako najkorisniji. Svaki med je dobar, prilikom kupovine uvek treba odabrati onaj koji se „kristališe“, kaže Spasoje Rajević, predsednik Srpskog pčelarskog društva Med ne treba uzimati samo kad stigne grip ili neka druga boljka, već i kao preventivu za dobro zdravlje, raspoloženje, elan. Mladi i stari trebalo bi da svaki novi dan započnu supenom kašikom meda, pre jela, odnosno na kilogram telesne težine treba pojesti dva grama meda, dok deca treba da uzimaju upola manje, savetuju pčelari. Med je već odavno postao glavni sastojak raznoraznih preparata, od kupke do krema za negu lica i tela, a od davnina je poznat i kao preparat za negu suve, dehidrirane kože lica, kao konzervans. Osobe koje imaju problema sa želucem, gastritisom, med treba da uzimaju isključivo posle jela. Med treba pustiti da se blago otapa na jeziku jer je tako najkorisniji. Ukoliko ste od onih koji vole med isključivo u čaju ili mleku, nikako ga ne treba stavljati u vruć, već u topao napitak. Med se može mazati i na hleb. Bagremov med sadrži najmanje cvetnog praha, a suncokretov najviše. Prilikom odabira meda mnogi se rukovode savetima koje su dobili od prijatelja, možda i od bliske komšinice, te se tako može čuti da je med žalfije dobar za pušače, lipov za smirenje, šumski med samo za plućne bolesnike, bagremov za decu.... Međutim, Spasoje Rajević, predsednik Srpskog pčelarskog društva, kaže da je svaki med dobar i koristan i da prilikom kupovine uvek treba odabrati med koji se „kristališe“. Med je složenog sastava, a njegovi glavni sastojci su šećeri. Najznačajniji su fruktoza, glukoza i saharoza. Med sadrži i vodu, enzime, kiseline i mineralne materije. Od vitamina med je bogat vitaminima Be grupe, Be 1, vitamin Be 2, vitamin Be 3, vitamin Be 6, zatim vitamin Ce... Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi. Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 KJ, dok kilogram ovog blaga iz pčelinje radionice ima hranljivu vrednost kao tri kilograma ribe, šest kilograma pomorandži, 50 komada jaja, ili 10-12 kg povrća...(GlasJavnosti)