Med - zlatni nektar

Današnja medicina se slaže s tvrdnjom da je med više nego poseban, ali samo ako ispunjava dva uslova - da je potpuno prirodan, bez dodataka, i da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen, to jest podvrgavan temperaturi višoj od 60 stepeni Celzijusovih (za neke naučnike granica je već na 50 stepeni). Ako je med veštački, ne vredi trošiti reči o njemu, čak ni kao o namirnici, a ako je previše zagrevan, dolazi do gubitka fermenata (invertaze, diastaze, katalaze, kisele fosfataze i dr). Kada se to dogodi, med postaje samo kalorična namirnica, ali lek više nije.Treba znati da se svaki prirodni med kristališe i da mu to nije mana. U narodnoj medicini med se preporučuje i zdravim i bolesnim osobama, kao sredstvo za jačanje i sticanje imuniteta. Poseban biostimulans med postaje kad je “udružen” s polenom, propolisom i mlečom. Tradicionalna medicina priznaje med i kao sredstvo protiv rana i čireva, jer je utvrđeno da ima i antibiotsko delovanje, zahvaljujući visokoj mogućnosti otpuštanja vodonik - peroksida.
Dokazano je da med pobuđuje apetit, što je izvanredno važno za decu koja su mršava i za rekonvalescente. Savremena nauka je potvrdila da med snižava povišenu kiselost želudačnog soka i da je stoga blagotvoran kao sredstvo za lečenje gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Čaša tople vode ili čaja od matičnjaka s medom, popijena pred spavanje deluje umirujuće i leči nesanicu i neurasteniju. Obolelima od hepatitisa preporučuje se potpuna zamena rafinisanog šećera medom, jer ga jetra mnogo lakše apsorbuje.
Mnogobrojna istraživanja različitih autora pokazala su da odojčad koja svakodnevno dobijaju med bolje napreduju, brže dobijaju na težini i ređe boluju, a posebno su otporna na prehlade. Med se preporučuje i deci koja se veštački hrane, jer potpomaže vrenja i doprinosi normalizaciji mikroflore creva. Može se davati i nedonoščadi, kao i novorođenim bebama koje imaju žuticu.
Ova namirnica sadrži od 65 do 70 odsto glukoze i fruktoze, a samo dva do pet odsto saharoze. Osim šećera, med sadrži i dekstrine, mravlju kiselinu, B vitamine, etarska ulja i ostatke polena.
Zašto med ima visoku energetsku vrednost? Glukoza iz meda se gotovo trenutno resorbuje iz organa za varenje i prelazi u krv, a iz nje u ćelije, gde se metaboliše. Drugi sastojak meda, fruktoza resorbuje se postepeno.
Ne treba ni pominjati da je nezaobilazan na božićnoj trpezi, kao jedan od simbola zdravlja i blagostanja, i da se koristi za pripremanje raznih vrsta kolača.
Zagovornici presne ishrane, koji tvrde da smo “suviše kiseli”, ipak preporučuju da se odjednom uzima samo po kašičica meda.