Covek se može posmatrati kao jedna velika fabrika, koja funkcioniše kako treba, jer taj prividni haos, koji vlada u organizmu dok se ugraduju hranljive materije i izbacuju otpadi i dok umire deset miliona celija svake sekunde a opet se odmah prave nove, ipak samo obavlja ono, što mu centar – mozak — naredi. On takode govori organizmu koje materije da koristi i šta nedostaje. Ovo se najbolje vidi u našim željama za hranom. Da li nam se jede voce, povrce, hleb ili tofu, sve zavisi od toga šta je organizmu hitno potrebno. Ako mu to damo, odmah ce se poceti sa ugradnjom tih materija i telo i duh ce biti zadovoljeni. To znaci da je totalno nepromišljeno ako se kaže da je jabuka zdrava i da je treba jesti što cešce. Ona je zdrava samo kada su materije koje ona sadrži upravo one materije koje su potrebne našem organizmu. Potrebno je osloniti se na signale, na intuiciju i apetit, jer naše telo i duh najbolje znaju šta nam je potrebno. (b92)
