Vanila je, zapravo, nepotpuno sazrela mahuna divlje orhideje, čija je pradomovina Meksiko, a raste u prašumama tropske Amerike. Danas se gaji i plantažno, kao puzavica. NJene lijane debele su dva–tri centimetra i dugačke i do deset metara, a dugačke žute mahune beru se pre dozrevanja i moraju se preraditi u roku od 48 časova, da se ne bi uplesnivile. Sveže mahune nemaju karakterističnu aromu, ali se ona razvija u posebnom procesu uz dejstvo enzima. Najpre se sušenjem na suncu, vodenom parom ili ponavljanim umakanjem u kipuću vodu umrtvljuje tkivo ploda, a sledi fermentacija pod uticajem vazduha, toplote i vlage u bakrenim kotlovima, usled čega potamni. Proces traje nekoliko nedelja, a zatim se vanila suši. Vanila se koristi za aromatizovanje raznih vrsta kolača, suflea, kremova, pudinga, slatkih jela, napitaka i slatkih sosova. Šipku vanile valja kuvati samo kratko u jelu kojem je dodajemo, a zatim izvaditi, osušiti i staviti u teglu sa šećerom (mogu se koristiti u više navrata). Vanilin šećer se pravi od veštačkog vanilina (od eugenola iz karanfilića, ali i iz sulfitne baze koja ostaje pri proizvodnji celuloze), dok se pravi vanil-šećer prepoznaje po crnosmeđim tačkicama vaniline šipke. Vanilu su u Evropu doneli Španci, pošto su je upoznali od Acteka, a osim u Meksiku, gaji se i na Madagaskaru, Sejšelima, Tahitiju…
