Sve cešca pojava ove bolesti mogla bi da bude posledica daljeg širenja gojaznosti širom sveta. Gojaznost, koja je svojevremeno smatrana iskljucivo zapadnom bolešcu, preti celom svetu. Indikator je globalni porast dijabetesa tipa 2 medju odraslima, nastao kao posledica gojaznosti. Jedna studija u Žurnalu pedijatrije otkriva da se ova bolest sve više javlja kod dece, što ne bi trebalo da bude slucaj, jer kako kaže jedan od lekara koji je radio na toj studiji, Filip Zitler, deca treba da su prilicno gojazna i neaktivna da bi dobila ovu bolest. Dr. Zitler i njegove kolege iz Medicinskog centra Šiba u Izraelu razmotrli su sve medicinske clanke o dijabetesu tipa 2 kod dece i adolescenata, objavljene od 1978. godine. Oni su utvrdili da je porastao broj slucajeva obe bolesti sa tri posto na 45 posto medju americkim tinejdžerima. To je takodje postao vodeci uzrok dijabetesa kod japanske i tajvanske dece i sve je uobicajeniji na drugim mestima poput Azije, Bliskog istoka, Južne Amerike i Evrope. Dr. Zitler smatra da ovaj trend postaje sve ozbiljniji zdravstveni problem. Antropolog sa Univerziteta države Rod Ajlend, Markisa La Vel, kaže da je navjece povecanje u prosecnoj težini od pocetka pedesetih zabeleženo kod mladih ljudi u toplim klimatskim podrucjima: ”Stopa gojaznosti širom sveta je povecana do te mere da mnoga društava sada imaju i problem gojaznosti i neuhranjenosti. Uzevši u obzir da se gojaznost vezuje za hronicne bolesti, poput dijabetesa, kao visoko rizicni faktor za bolesti srca i brojnih vrsta raka, time se javlja teret za zemlje u razvoju, koji one ne mogu da podnesu.“ Gospodja La Vel je utvrdila da su deca u urbanim podrucjima Južnoafricke Republike viša, ali znatno deblja no njihovi vršnjaci u ruralnim delovima zemlje, cak i u slucajevima kada je njihov društveni i ekonomski status slican. Ona je takodje otkrila da su ucenici u Melburnu, u Australiji teži za svoju visinu od svojih vršnjaka, aboridžina, u pustinjskim predelima. Istraživac sa Oksforda, Stenli Ulijasek, kaže da je problem sa težinom prevashodan medju ruralnim ostrvljanima južnog Pacifika, gde su do dve trecine muškaraca i tri cetvrtine dece gojazni. Istraživaci odbacuju ideju da je za to kriva genetika, dok Markisa La Vel sa univerziteta države Rod Ajlend za gojaznost krivi moderan nacin života, vezan za promene u dijeti i smanjenje fizicke aktivnosti.
