Pcelinji vosak i med

Pcelinji vosak se koristi u raznim industrijskim granama, veoma je cenjen u medicini, a nezamenljiv je u kozmetici. Vosak cini kožu glatkom i elasticnom, te otpornijom na kožne bolesti. Med ce bez obzira na razvoj prehrambene industrije ostati jedna od najvažnijih namirnica u ishrani kojom se zadovoljavaju potrebe organizma, ali koja je uslov ocuvanja dobrog zdravlja. Pripremite sebi prijatnu laku veceru koja ce vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/21 mleka, tri kašike meda, po 30g. suvog grožda, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite preko noci. Šljive ocistite od koštica. Sitno iseckajte smokve i šljive, dodajte suvo grožde, zatim sve dobro izmešajte s medom i mlekom rucno ili mikserom. Med je izvor zdravlja i nada u ozdravljenje. Savremena nauka je u velikoj meri istražila njegova svojstva i oznacila ga kao hranu koja može uticati na dužinu života. Nauka nije još rekla sve, ali sigurno je - u "povrat majci prirodi" nece se ici bez pcelinjih proizvoda, jer su oni važne karike u nizu faktora koji blagotvorno deluju na zdravlje. U stranim medicinskim papirusima napisanim još pre 3500 g zapisano je za lecenje rana "vunu zamociti u tamjan i med i držati na rani cetiri dana". I Jevreji su pre 3000 g primenjivali med za lecenje rana kako coveka, tako i domacih životinja.
Med su za lecenje rana koristili i stari Grci, pominje ga i preporucuje i Avicena i Plinije Stariji. Hirurzi Sovjetskog Saveza su koristeci med (prema klinickim pracenjima) zakljucili da prisustvo meda dovodi do naglog povecanja glutationa u sekretu rane, koji igra važnu ulogu u zalecenju rana.

Na zarašcivanje rana povoljno uticu antibiotici meda. Pod uticajem meda (osmotsko delovanje) pojacava se dovod krvi i limfe do rane. Limfa mehanicki ispira bakterije, a fagociti iz pojacano ubijaju, što se može videti nakon skidanja medenog zavoja. Nobelovac Albert Švajcer 1965. g objavio je rezultate lecenja rana medom u svojoj bolnici u Gabonu.

U oktobru 2000. Cheryl Dunford (Clinical Nurse Specialist) objavljuje podatke o upotrebi meda u zaceljivanju rana. U pitanju su rane koje su inficirane i rezistencija uzrocnika na klasicnu terapiju je razlog što se prešlo na terapiju medom.

U terapiji oboljenja gornjih disajnih (nos, grlo) puteva inhalacija medom takode ima dugu tradiciju. Dr Kizeljštajn 1938. (Vesnik otorinolaringologije) objavljuje rezultate terapije gornjih disajnih puteva inhalacijom.

Pri tom koristi 10-procentni vodeni rastvor meda. Za inhalaciju koristi obicne inhalatore za raspršivanje vodenih rastvora. Seanse sprovodi po 5 minuta i od 20 bolesnika samo kod dva nije nastupilo poboljšanje. Uspehe u terapiji beleže i klinicari Bugarske koji izveštavaju o uspešnoj terapiji hronicnih kijavica, zapaljenja sluznice grla i bronhija.
Period je u kojem su pojave nazeba ceste. Med je, može se slobodno reci, univerzalno sredstvo protiv nazeba, sam ili u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima i lekovima. Preporucuje se uzimanje meda sa toplim mlekom (jedna kašika meda na šolju mleka), sa sokom od limuna (sok jednog limuna na 100 g meda) u toplom caju od lipe, sa sokom od rena u odnosu 1:1.

Niz autora preporucuje dugotrajnu upotrebu meda 50 g do 140 g dnevno kod srcanih bolesnika. Med dovodi do poboljšanja opšteg stanja, povecanja procenta hemoglobina...

Narodnu mudrost "Med je najbolji prijatelj želuca" potvrdila je naucna medicina. Dobro deluje na proces varenja a podstice i rad creva, te normalizuje stolicu.

Brojnim ispitivanjima delovanja meda došlo se do zakljucka da med može biti korišcen kod želudacno-crevnih oboljenja koja su pracena povecanjem kiseline. Kod cira med deluje dvojako: lokalno, pomaže zaceljenje želudacne sluznice i jaca ceo organizam. Posmatranja su pokazala da je u navedene svrhe najbolje med uzimati 1,5-2 casa pre jela ili 3 casa posle jela.

U bolestima jetre poremecena je razmena materija. Ishrana u kojoj su sve slatke stari zamenjene medom pokazala je dobre rezultate.