Čili se u Severnoj i Južnoj Americi jede od najmanje 7.500 godina pre nove ere, a ostatkom sveta proširio se nakon što je Kolumbo otkrio Ameriku. Zašto nas peče, kako kontroliše telesnu težinu i blagodeti koje pruža, pročitajte u nastavku. Kapsaicin (8-metil-N-vanilil-6-nonenamid) je najčešći kapsaicinoid u čilija, a ujedno i najproučavaniji njegov sastojak. Povezan je sa širokim opsegom potencijalnih zdravstvenih dobrobiti - dokazana su njegova svojstva protiv raznih tipova bolova - od artritisa do migrena, te svojstva protiv raka i dijabetesa. Čili sadrži i dve značajne grupe materije: karotenoide i eterična ulja. Boja mu dolazi od karotenoida, a ulja stvaraju aromu i ukus. Kad jedemo čili, kapsaicinoidi stvaraju osećaj peckanja tako što se vežu za receptore boli nazvane TRPV1. "Kapsaicinoidi sa kraćim lancima vežu se za receptore na vrhu jezika, što nas peče kraće vreme. Kapsaicinoidi sa dužim lancima vežu se na receptore na zadnjem delu jezika gde mogu ostati mnogo duže, što izaziva jači i duži osećaj peckanja", kaže Meri O ' Connell, biohemičarka i stručnjakinja za čili sa Univerziteta Neu Meksico State. "Endorfin povećavaju i brzinu metabolizma pa ljudi koji redovno konzumiraju čili imaju manje šanse udebljati se" Kad se kapsaicin veže za TRPV1, naše telo otpušta endorfine, prirodna sredstva protiv bolova, čije delovanje liči onome opijata. Endorfini povećavaju i brzinu metabolizma pa je jeыa Henrы sa Univerziteta Oksford Brookes, detaljnije proučavajući ovo svojstvo endorfina, otkrio da ljudi koji redovno konzumiraju čili imaju manje šanse udebljati se. Iako se kuvanjem menjaju neke materije koje sadrži čili, Henri navodi kako "za kapsaicin nema razlike - jeli ga sirovog ili kuvanog, on uvek peče dvaput - jednom kad ga jedemo i kasnije kad napušta telo". "Od potencijalnih zdravstvenih dobrobiti, analgetička aktivnost kapsaicina istorijsko je poznata širom mnogih kultura u svetu, a ujedno je i jedna od retkih namirnica koje bih za tu svrhu preporučila pacijentima. Antiviralno dobrobiti verovatno nisu direktno povezane sa kapsaicin, nego pročišćavanjem sinusa, analgetičkim učincima ili , možda, visokim nivoima vitamina C. Karotenoidi u čilija bogat su izvor antioksidansa, a narandžaste i crvene čili papričice imaju velike količine provitamina A ", pojašnjava O'Connell. "Ljudi koji se žele okoristiti zdravstvenim dobrobitima koje čili nudi, trebalo bi izbegavati tablete koje sadrže jedan ili vrlo malo aktivnih sastojaka i jesti prirodne papričice. Sigurna sam da ćemo se u narednih nekoliko godina uvjeriti kako je upravo mešavina izomer, konjugiranih formi, intermedijara itd . u tzv. bioaktivne materijama mnogih 'medicinskih' biljaka, odgovorna za efekte koje ljudi već milenijumima cene i iskorišćavaju ", zaključuje O'Connell.
