Krvopija vreba u travi

Boravak u prirodi, posebno u toplim prolecnim danima, predstavlja pravo uživanje. Za mnoge, a narocito za decu, posebno zadovoljstvo da je sede ili se valjaju po travi. Malo je onih koji pri tome misle o sicušnoj krvopiji koja može da izazove velike zdravstvene probleme. Krpelji ceo život provode kao paraziti na domacinu, cijom se krvlju hrane, i na taj nacin prenose razne mikroorganizme. Krpelja ima više od 10.000 vrsta, a oko 20 ih živi kod nas i predstavljaju opasnost po coveka i životinje. Najnezgodniji je onaj koji u narodu zovu pseci ili šumski. Ova "bubica" koja podseca na malog pauka ne ujeda, vec ubada rilicom, koju kada je zavuce pod kožu, širi. Ona je tada slicna udici pa je to razlog što se teško vadi. Telo krpelja se prilikom nestrucnog vadenja kida pa najcešce u našem telu ostaje glava s prednjim parom nogu. Medutim, kako kažu lekari, glava i nije toliki problem, pa mnogi savetuju da se ona ostavi da je organizam sam izbaci gnojem. Pravu opasnost po zdravlje coveka predstavlja telo ili stomak ovog napasnika. Naime, dok je "gladan", krpelj je veoma sicušan, ali kada se nasisa krvi, po nekoliko puta se uveca, u stvari povecava mu se telo. Ako je krpelj inficiran, može da nanese ozbiljne zdravstvene probleme svom domacinu. Zato je od posebne važnosti kako se ovaj parazit vadi. Najbolje je obratiti se lekaru hirurgu, ali ako se ipak odlucite da ga uklonite sami, najbolje je uhvatiti ga pincetom što bliže glavi. Izvadenog krpelja ili njegovo telo treba spaliti. Cesto se može cuti preporuka da se krpelj pre vadenja namaže acetonom, benzinom ili nekim aromaticnim uljem kako bi se omamio i tako lakše izvadio. Ovo pravilo sve se više napušta, jer prilikom premazivanja krpelj može da povrati inficirani sadržaj iz stomaka, pa se pravi više štete nego koristi. Inace, krpelji mogu da prenesu teške bolesti kao što je leptospiroza, tularemija, krimko-kongo hemoragicnu groznicu, lajmsku bolest... Ovaj insekt narocito je živahan u stadijumu nimfe. Tada puže po vlatima trave tražeci žrtvu. Iako su aktivni tokom gotovo cele godine, najviše im prija prolece, pa zato prilikom boravka u prirodi valja biti posebno oprezan. Ovo podrazumeva da se ne ide bos po travi, najbolje je obuci pantalone dugackih nogavica, a prilikom povratka kuci treba pažljivo pregledati sebe i odecu. Valja naglasiti da krpelj i po nekoliko sati može da traži najpogodnije mesto gde ce zariti rilicu, jer je prilicno izbirljiv i bode tamo gde je koža najmekša.