Posle svih praznicnih preterivanja caj je sigurno dobro rešenje. Topao, ledeni, biljni, uz dodatak arome, šecera, meda, mleka ili bez dodataka. Dobar je za kosti, grlo, zube, srce, krvne sudove. Caj je danas, nakon vode, drugo pice po konzumaciji u svetu... Prema legendi, davne 2737. godine pre nove ere, kineski car Shen Nung prokuvao je vodu za pice iznad vatre verujuci da su oni koji piju prokuvanu vodu zdraviji. Nekoliko listica biljke kamelija sinensis (Camellia sinensis) mu je tom prilikom slucajno uletelo u loncic. Car je popio mešavinu i opisao je kao napitak koji daje "snagu telu, zadovoljstvo umu i svrhu cilju"....Postoje tri vrste caja: crni, zeleni i olong, a sve nastaju od iste biljke Camellia sinensis. Metod obrade listova odredjuje vrstu caja. Tradicionalni metod proizvodnje crnog caja pocinje sušenjem listova. Ubrani listovi slažu se na police gde se uklanja suvišna vlaga. Potom se uvijaju specijalnim mašinama prilikom cega se otpuštaju enzimi i sokovi iz lišca koji su zaslužni za specificnu aromu i ukus caja. Listovi se potom fermentišu u posebnoj prostoriji pri kontrolisanoj temperaturi i vlazi i na kraju suše u pecima. Pri proizvodnji zelenog caja ne sprovodi se fermentacija dok je pri proizvodnji olong caja proces fermentacije samo delimican. Mirisni i zacinjeni cajevi dobijaju se iz crnog caja. Mirisnima je dodata samo aroma, dok su zacinjeni obogaceni komadicima voca, zacinom, na primer korom pomorandže, ili ljuskom oraha, cimetom, pa se dodatak može i videti i namirisati. Ledeni caj je poceo da se proizvodi 1904. godine u Luizijani. Prema zapisima, radnici koji su radili u proizvodnji caja na vrlo visokim temperaturama potražili su osveženje u svom proizvodu. Umesto da su ga pili toplog, prelivali su ga preko kocki leda i tako slucajno dali ideju za proizvodnju leti vrlo popularnog osvežavajuceg napitka. Iste godine pocela je i proizvodnja caja u filter-kesicama. Prvi dokument o caju datira iz 350. godine pre nove ere, a potice od kineskog naucnika Kuo P'o koji caj opisuje kao medicinski napitak koji se priprema "kuvanjem listova". U medicinskoj literaturi iz sedmog veka caj se opisuje kao napitak koji ublažava žedj, smanjuje želju za snom i "zadovoljava i uveseljava srce". Takodje mu se pripisuje delovanje na smanjenje rasta tumora, osecaja zbunjenosti, ublažavanje tegoba sa bešikom, upale pluca i smanjenje temperature. U knjizi "Klasici caja", koju je u devetom veku napisao kineski naucnik Lu Yu nalaze se i recepti i preporuke za korišcenje caja. Tako se na primer za decu koja su "uplašena i nespretna bez razloga" preporucuje caj sa korenjem belog luka. Iako ove tvrdnje nemaju vecu naucnu potvrdu, nedavne studije koje su se bavile proucavanjem caja i njegovog delovanja na zdravlje ljudi predocile su dokaze da polifenoli - fitohemikalije u caju, koje imaju izrazito antioksidativno delovanje - mogu imati važnu ulogu u zaštiti od odredjenih bolesti i stanja. S obzirom na razlicite uslove proizvodnje, crni i zeleni caj imaju i razlicit hemijski sastav, ali obe vrste sadrže polifenole, a laboratorijskim ispitivanjima je dokazano njihovo blagotvorno delovanje na zdravlje. Polifenoli iz caja proucavaju se i kao potencijalno sredstvo za smanjenje rizika od srcanih bolesti. Istraživanja su pokazala da caj utice na smanjenje procesa oksidacije LDL ("lošeg") holesterola, koji zacepljuje krvne sudove. (Beta)
