Čestoslavica - Veronica officinalis
Čestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa ružicastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Čisti krv, otklanja ekceme i pospešuje varenje. Pomešana sa korenom celera pomaže kod nervnih bolesti i melanholije. Za mnoge zdravstvene probleme, narodni lekari često preporučuju čestoslavicu (Veronica officinalis). Ne bez razloga, s obzirom na to su ovu biljku izuzetno cenili još u starom Rimu. Smatrana je temeljnim lekom za sve bolesti, a naročito za povrede. Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili čestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta". Njene moći su se brzo proslavile i čak ušle u poslovicu. Ukoliko bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali nekog čoveka, rekao bi za njega da „ima toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika". Zbog antiseptičnog delovanja čestoslavica je našla primenu u lečenju rana, za koje se koristi čaj ili sveži sok napravljen od nadzemnog (jedino lekovitog) dela biljke. Biljka spravlja u vidu čaja, tinkture ili svežeg soka. Njena lekovitost potiče od glikozida, gorkih materija, nepoznatih saponida, malo etarskog ulja, provitamina A, šećera, voska... Predstavlja omiljeni dodatak čajevima za čišćenje krvi, dok zajedno sa svežim vrhovima koprive sa kože uklanja hronični ekcem. Posebno je delotvorna kod staračkog svraba. Osim toga, utiče okrepljujuće na želudac, pospešuje varenje, otklanja dijareju i crevne tegobe, kao i katar želuca.
Takođe, psihički premorenim osobama umanjuje nervozu. Samo šoljica čaja uveče pred spavanje dovoljna je za ulazak u dubok i okrepljujući san. Pomešan sa korenom celera pomaže kod nervnih bolesti i melanholije. Otklanja vrtoglavicu i jača pamćenje. Čaj od čestoslavice je delotvoran i protiv žutice, pojave peska u urinu, kostobolje i drugih reumatskih bolova.
Doprinosi i olakšanom iskašljavanju i izbacivanju sekreta kod bronhitisa, hroničnog katara, povišene temperature i bolova u grudima. Zbog plavičastih cvetova čije latice na dodir lako otpadaju, zovu je i "muška vernost". Raste po vlažnim mestima i šumama do 1.000 m nadmorske visine i gorkog je i pomalo oporog ukusa.
Caj: 1 kašcicu trave preliti sa 1/4 l kljucale vode i pustiti da odstoji krace vreme. Svež sok: oprati sveže cvetove i još mokre odmah iscediti. Cuva se u boci u hladnjaku. Pije se protiv egzema jedna kašicica 2-3 puta dnevno. Tinktura: dve pune kašike veronike u cvetu, usitnjene, staviti u 1 litar rakije i držati na suncu 2 nedelje.
Za spravljanje lekovitih čajeva i tinktura koriste se svi delovi biljke osim korena. Ne treba je čupati već seći u vreme cvetanja, da bi se obnavljala. Suši se u hladu, na promaji.
Protiv glavobolje - Deset kašika sitno naseckane čestoslavice stavi se u flašu, prelije sa pola litre rakije i ostavi da odstoji tri nedelje. Dobijenom tinkturom mažu se bolna mesta na glavi, a posebno slepočnice.