Jedan od najstarijih kineskih lekova napravljen upravo od suve (dimljene) šljive i nosi naziv ubai. Ovaj lek ublažava simptome mucnine, groznice i kašlja. Na vrhu liste od 24 vrste voca antioksidantne moci nalazi se sveža šljiva (prunus domestica), dok je suva šljiva daleko ispred suvih smokvi, urmi, grožda, kajsija... i to dva puta vecom antioksidantom snagom. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovani sorbotol i vlakna, što im pruža veci laksativni efekat od svežih šljiva. Kako sveže, tako i ove suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina Ka, dok se u tragovima može naci magnezijum i gvožde. U bilo kom obliku šljiva je neverovatno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Te supstance su klasifikovane kao fenoli, a njihova uloga antioksidanata potvrdena je u više naucnih istraživanja. Od izuzetnog znacaja je sposobnost sveže i suve šljive da se gvožde u organizmu bolje iskoristi, a što se dovodi u vezu sa vitaminom Ce u plodovima tog voca...(GlasJavnosti)
