Ponašanje, ishranu i hidraciju covek treba prilagoditi toplim danima koji nastupaju. Treba izbegavati boravak na suncu izmedu 10 i 17 sati i, ako je moguce, boraviti u klimatizovanim ili dobro provetrenim prostorijama. Nositi laganu, ugodnu, svetlu, široku odecu od prirodnih vlakana, a za izlazak na sunce i veci šešir. Pokušajte izbeci veci fizicki napor u ovom periodu. Na hidraciju, odnosno pravilan unos tekucine, posebno se mora obratiti pažnja. Najvažniji prirodni mehanizam kojim se ljudski organizam prilagodava visokim temperaturama jeste znojenje, prilikom cega se gube velike kolicine vode zajedno s elektrolitima (natrij, kalij, kalcij, magnezij, hlor, sulfati, karbonati, fosfati...). Zbog toga izgubljenu tecnost bitno je što bolje i pravilnije nadoknatiti. Žed ikako ne sme biti indikator pravilne hidracije organizma. Kad osetite žed, može se reci da se telo vec nalazi u pocetnoj fazi dehidratacije (gubitak tecnosti). Zdravee odrasle osobe dnevno bi trebale uneti 0,3 decilitra tekucine po kilogramu telesne mase. Starije osobe, deca, trudnice i osobe sa specificnim bolestima i starijima zahtevaju kontrolisano unošenje tekucine. Generalno treba piti razshadene napitke (obicna voda, izotonicne napitke, rashladeni caj), ali ne i jako hladne napitke. Alkoholna, gazirana i rashladena pica te ona bogata kofeinom samo ce pojacati proces dehidratacije, jer stimulišu izlucivanje tekucine iz organizma. Kojim namirnicama dati prednost? Bela riba, školjke, rakovi i soja. Leto nudi citavu lepezu obojenih plodova voca i povrca, koje uz visok sadržaj vode, žednom telu nude i elktrolite koji se vrtoglavo gube zbog pojacanog znojenja i ubrzano g disanja. Zato su lubenica, dinja, pardajz, breskva, salata i brokula popularne letnje namirnice. Mleko i mlecni proizvodi s niskim udelom masti. Jela koja prijaju zimi, treba izbegavati u vremeletnih vrucina. Jedite laganiju sveže pripremljenu hranu. Prednost dajte svežem vocu i povrcu.
