Zdravlje

Neki napici zaista mogu delovati magično na zdravlje jer čuvaju vaše srce. Antioksidativna moć nara je zaista velika. Moćni antioksidansi u crnom čaju unapređuju zdravlje srca. Iako su mnoge srčane bolesti genetski predodređene, na većinu njih ljudi utiču svojim lošim životnim navikama, nezdravom hranom i pićem, kojima redovno truju organizam. Zato, počnite svakodnevno da pijete ove napitke i uzmite zdravlje u svoje ruke. Antioksidativna moć nara je zaista velika. Novija istraživanja pokazala su da redovno konzumiranje ukusnog soka od ovog voća može zaštititi vaše srce tako što će smanjiti nivo holesterola u krvi i povećati protok krvi do srca. Pijte svež sok i bez dodatnih zaslađivača. Moćni antioksidansi u crnom čaju unapređuju zdravlje srca.

Klinčić ( lat. Syzygium aromaticum ) , takođe poznat i kao karanfilić ili klinček , je tradicionalno omiljena zimska mirodija . Poreklom je sa Indonezijskih ostrva začina , odnosno severnih Moluk . Danas se uzgaja u Brazilu , Indiji , Šri Lanci , Tanzaniji , Madagaskaru i na Pembi . Karanfilić su zapravo nezreli , neotvoreni cvetni pupoljci zimzelenog tropskog drveta iz porodice mirta. Dok su sveži ružičasti su , a osušeni menjaju boju u rđavo - smeđu . Dužine su 12-16 mm i nalikuju čavlićima ( na lat. se i naziva clavus , što znači ekser ) . Stabljike završavaju istaknutim četverodijelni cvetnim pupoljcima . Miris im je topao , opor i aromatičan , a ukus slatkasto - trpak i vrlo jak . Prvi put se spominje u kineskim zapisima još 400. g pr . Kr . Rimljani su upoznali ovaj vredan začin preko arapskih trgovaca . Karanfilić je kod nas najviše poznat kao začin .

Bosiljak ( lat. Ocimum basilicum ) je grmasta i vrlo mirisna biljka , ovalnih i najčešće zelenih listova . Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve su različite u izgledu i ukusu . Raste u raznim delovima sveta , a prvobitno je uzgojen u tropskoj Aziji . Reč bosiljak ( ital. basilico , engl . Basil ) dolazi od grčkog basilikon , što znači kraljevski i odražava poštovanje drevnih kultura prema ovoj biljci . Rimljani su ga poistovećivali s ljubavlju i odanošću te se verovalo da će muškarac zauvek voleti ženu od koje primi grančicu bosiljka . U Indiji su bosiljak njegovali kao simbol dobrodošlice , au aiurvedi jedna od vrsta bosiljka ( tulsi , lat Ocimum tenuiflorum ) koristi se za lečenje mnogih bolesti - dijabetesa , astme , impotencije , bubrežnih kamenaca , neplodnosti i alergija . Bosiljak je poznat po činjenici da ima jaka antioksidativna svojstva .

Gavez (Symphytum officinale), volovski jezik, crni koren ili vrani gavez, samo je deo brojnih imena kako u narodu nazivaju ovu, od davnina vrlo popularnu biljku. Za mnoge zagovornike narodne medicine ona predstavlja jednu od najdragocenijih lekovitih biljnih vrsta. Gavez raste po čitavoj srednjoj Evropi na vlažnim mestima i cveta tokom celog leta. Cvetovi su roze, purpurni, ljubičasti, ređe beli u obliku kratkih cvasti. Kod gaveza su lekoviti listovi i koren, koji se skuplja u proleće i kasnu jesen. Koren se iskopa i opere, a da ne bi izgubio delotvoran sluzavi sok, prvo se osuši, izreže na komadiće i dalje suši na toplom mestu. Za razliku od korena, listovi se suše na senovitim mestima. Lekovitost gaveza čine etarska ulja, tanin, sluzi, holin i retka supstanca alantoin. Alantoin najviše deluje na stvaranje novih ćelija tamo gde postoje rane i ozlede, odnosno posekotine, ispucalost, sportske povrede...

Sikavica , Silybum marianum , je jedna od najboljih biljaka za zaštitu i detoksikaciju jetre . Sikavica se često poistovećuje sa čičkom . To su vrlo slične , ali nisu iste biljke . Sikavica naraste i do dva metra u visinu te je jako bodljikava , ali je vredna truda ubiranja zbog njene izuzetne lekovitosti . Ova biljka je u upotrebi već preko 2000 godina , i uglavnom se koristila za čišćenje i regeneraciju jetre . Najstariji zapis o ovoj biljci dolazi od Dioscorides koji ju spominje kao sredstvo za lečenje zmijskog ugriza . Njena je upotreba kao zaštitnik jetre bila popularna kod starih Grka . Indijanci su je koristili za lečenje čireva i kožnih bolesti . Homeopatski lekari koristili su semenke sikavice za lečenje žutice , kamenca , peritonitis , krvarenja , bronhitisa i proširenih vena . Engleski herbalist John Gerard je smatrao sikavicu najboljim biljnim lekom protiv svih melankoličnih bolesti .

Korijander (Coriandrum sativum) je biljka koja potiče iz Južne Evrope i sa Srednjeg Istoka . Visoka je između 30 i 90 cm , a njeno lišće i plodovi imaju specifičan miris pa se koriste kao začin i dodatak mnogim jelima . Naziv potiče od grčke reči koriannon , što znači stenica , a vezano je upravo za specifičan miris listova . Osim što se primenjuje kao začin , korijander ima mnogo pozitivnih učinaka na zdravlje . Korijander je bogat eteričnim uljima , proteinima , vitaminom C i organskim kiselina , a njegovo ulje sadrži oko 70% linalola , kao i pineol , borneol , limonen i geraniol .... Pozitivni efekti korijandera na zdravlje....... 1. Čisti organizam od toksina i teških metala....Korijander je jedno od najboljih prirodnih sredstava za čišćenje organizma od toksina i teških metala . Ova biljka je snažni prirodni Kelat , što znači da veže na sebe atome toksina i teških metala i izbacuje ih iz organizma ......

Stara poslovica « U zdravom telu zdrav duh » možda će morati doživeti neke izmene . Sve veću pažnju dobija ideja kako zdrav , uravnotežen i optimističan duh rezultira zdravim i vitalnim telom . Pa tako , hranite svoj um pozitivnim mislima i vaše će telo biti otporno na bolesti Rezultati mnogobrojnih provedenih studija jasno ukazuju na povezanost negativnih misli i raznih poremećaja u telu , kao i pozitivnih misli i urednog rada svih organa i telesnih sistema . Naučna disciplina psihoneuroimunologija , utemeljena upravo u svrhu ovih istraživanja , nedvojbeno pokazuje kako negativne misli , stavovi i raspoloženja kao što su strah , krivica , ljubomora , ljutnja itd dokazano negativno utiču na ljudski organizam . S druge strane , ljubav , zahvalnost , veselje i optimizam uzrokuju pozitivne fiziološke reakcije .

Svakodnevno konzumiranje oraha u malim količinama snižava nivo holesterola, štiti od kardiovaskularnih bolesti, podiže imunitet i opušta organizam. Veruje se da je jak afrodizijak i preporučuje se muškarcima i ženama za pojačanje plodnosti. Koštunjavo voće mnogi izbegavaju jer obiluje kalorijama, a veoma je zdravo i vrlo je važno da redovno bude u ishrani, tvrde stručnjaci. To se posebno odnosi na orah, koji sadrži proteine, ugljene hidrate, nezasićene masne kiseline i bogat je mineralima, pre svega selenom, bakrom, cinkom, magnezijumom, kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvožđem, manganom, hlorom, vitaminima A, C, E i B grupe (naročito folnom kiselinom). Ako se svakodnevno pojede šaka oraha, to ne može da ugrozi stas, a znatno snižava nivo holesterola i štiti od kardiovaskularnih bolesti. Folna kiselina u ovom voću sprečava taloženje masti u organizmu, dok esencijalne masne kiseline čine krvne sudove elastičnijim.

Zamislite biljku koja se može koristiti kao hrana , lek , energent , odeća , građevinski materijal , čak i stočna hrana . Sve je to moguće zahvaljujući svima nama poznatoj " tabu " biljci - konoplji , znanoj i kao kanabis , marihuana i trava . Industrijska konoplja sadrži nizak udeo psihoaktivne materije THC - a i nema omamljujuće delovanje . Njeno vlakno , seme i ulje su od velike koristi i lekovitosti .Indijska konoplja je ona koja se koristi kao droga i ima jak psihoaktivni učinak . No njena navodna štetnost predmet je mnogih rasprava .....Konoplja se smatra prvom biljkom koju je čovek ikad zasadio . Konoplja ( Cannabis sativa L. ) je korištena u Kini pre najmanje 10.000 godina . Konopljinim lekovitost poznata je milenijumima . U drevnom kineskom medicinskom zapisu navedena je kao biljka koja ima vrhunsko lekovito delovanje .

Od davnina se plod leske .. lešnik koristio kao sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Verovalo se da je lešnik plod mudrosti i znanja. Plodovi lešnika sadrže 55-73% masnoće, koja se najvećim delom sastoji od nezasićenih masnih kiselina (oleinska 82% i linolinska 11%), glicerida masnih kiselina i mešovitih glicerida pomenutih masnih kiselina. Sadržaj belančevina je 12 do 18%. Hidrolizom belančevina izdvajaju se aminokiseline, a posebno esencijalne. Kalijuma sadrži u količini prosečno i do 5 puta više od ostalog voća, gvožđa 3 puta više, a vrlo je bogat magnezijumom, kalcijumom i flour. Lekoviti preparati pripremljeni od lista i(li) kore leske spolja se, kao obloge koriste za lečenje varikoznih ulceracija odnosno rana na venama. Ove obloge se pripremaju kuvanjem usitnjenih listova i kore leske na tihoj vatri, a u apotekama se priprema ekstrakt, takođe za lečenje ulkusa vena.

Rogač (Ceratonia silikua, L.) je samoniklo drvo ili grm iz porodice mahunarki (Leguminosae), koje raste među makijom, maslenica, po šumama i kamenitim mestima. Drvo je široke krošnje i do 15 m visoko, a plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje koja sazrevanjem prelazi u tamnosmeđu. Mahune sazrevaju krajem leta.Rogač je u upotrebi još od drevnog Egipta, a semenke su čak nekada korišćene za vaganje dijamanata. Osim za pripremanje jela, rogač je korišćen i kao lek protiv kašlja i bolnog grla. Korišćen je kao važan izvor šećera, pre masovnog uzgoja šećerne repice, a danas ga najviše koriste kao zdraviju zamenu za čokoladu i kakao. Rogač ima analgetička, antialergijska, antibakterijska i antiseptička dejstva i sadrži značajne antioksidante. Poboljšava probavu i snižava nivo holesterola u krvi. Korišćen je i kao lek protiv proliva.

Studija objavljena u časopisu "Cancer Prevention Research" potvrdila je pozitivan uticaj konzumacije belog luka na prevenciju i smanjenje rizika od karcinoma pluća, jednog od najučestalijih uzroka smrtnosti muškaraca i žena. Kod pušača rizik smanjuje za trećinu: beli luk Istraživanje sprovedeno na 5.976 ispitanika u Kini u periodu od 2003. do 2010., se zasnivalo na podacima sakupljenim putem intervijua sa ispitanicima koji su ukazivali na ishranu, prehrambene navike i način života ispitanika, uključujući unos belog luka pogotovo kada se radi o pušačima. Rezultati istraživanja su pokazali da su ispitanici koji su unosili beli luk dva ili više puta sedmično imali smanjeni rizik od karcinoma pluća za 44 odsto, dok je rizik kod pušača bio smanjen za 30 odsto. Autori studije istakli su da redovan unos belog luka, u zavisnosti od količine, može da ima preventivni uticaj na karcinoma pluća.

Ruzmarin je grmolika biljka koja potiče iz mediteranskih krajeva, no danas se uzgaja širom Evrope iu Americi. Ime je dobio po latinskim rečima ros (rosa) i marinus (more), u prevodu "morska rosa", budući da na njegov rast povoljno utiče morski povetarac koji prenosi vlagu. Kroz istoriju je ruzmarin bio vrlo omiljen, a posebno mesto među biljkama ima zbog simbolizma za koji je vezan. Više od hiljadu godina je cenjeni začin i prirodni lek, kojeg su voljeli i grčki bogovi. U starom veku bio je posvećen Afroditi, boginji lepote i ljubavi. Stari narodi su bili dobro upoznati sa ovom biljkom, koju je pratio glas da poboljšava pamćenje, pa su je grčki studenti stavljali na glavu kada su pripremali ispite. U staroj Engleskoj ruzmarin je bio simbol vernosti, iz čega je nastao običaj da se na svadbi odeća kiti ruzmarinom... Ljudi vekovima koriste cvetove ruzmarina i izdanke u cvatu.

Čili, kajenski biber i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum. Popularne su zahvaljujući svojem ljutom okusu koji je neizostavan deo mnogih jela i umaka. Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Čim više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća. U većim količinama kapsaicin peče usne, jezik i grlo te tjera na plač. Većina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji poboljšava ukus hrane i stimuliše probavu. I nije samo to - čili pruža brojne dobrobiti za zdravlje. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta. Deluju antiupalno, zahvaljujući kapsaicinu, čili ima protivupalna svojstva. Kapsaicin snažno blokira supstanciju P, koja je povezana s upalnim procesima u organizmu. Redovni unos čilija može služiti kao odlična prevencija artritisa .

U narodu još poznat i kao ćeten ili preslej, lan se smatra jednom od najstarijih pripitomljenih biljaka na Zemlji. U vreme naših baka, poput mora plavi nasadi lanenih cvetova bili su čest prizor. Ova se biljka u to doba naveliko koristila za izradu tkanina jednostavnim alatima u kućnoj radinosti. Lekovita svojstva malih semenki korišćena su i za olakšavanje mnogih zdravstvenih tegoba te održavanje dobrog zdravlja. Danas se lan neopravdano zanemaruje, a iznimna vrednost njegovog semena poznata je tek upućenima u znanja o zdravoj ishrani. Lan je prirodni biljni izvor visokih koncentracija esencijalnih masnih kiselina (od čega je većina višestruko nezasićenih), dijetalnih vlakana, esencijalnih aminokiselina, te brojnih drugih vrednih nutrijenata. Semenke lana sadrže vitamine B, C, E, fitosterole, te minerale kalcijum, selen, bakar, gvožđe, cink, natrijum, magnezijum, fosfor i kalijum.