Zdravlje

Sok egzotične gorke dinje Momordica charantije može potisnuti rast raka pankreasa, bez nuspojava. A deluje i protiv raka dojke, prostate, debelog creva, jetre, želuca i nazo-ždrelnih tumora, kao i kod leukemije i neuroblastoma. Nova studija pokazala je da sok gorke dinje, poznatog povrća u Aziji i Africi, znatno smanjuje rast tumora pankreasa u miševa jer ometa metabolizam glukoze u ćelijama raka, te ih doslovno izgladnjuje bez šećera, pogonskog goriva bez kojeg ne mogu preživeti. Brojne zdravstvene koristi povezane sa konzumacijom gorke dinje već su poznate. Ova biljka, lat naziva Momordica charantia, naširoko se uzgaja i jede širom jugoistočne Azije, Afrike, Kine, Japana, Okeanije, pa čak i na Karibima. Posebno je popularna među Japancima s Okinave, koji su poznati po dugovečnosti.

Ashuagandha je jedna od najpoznatijih aiurvedskih biljaka koja pripada kategoriji rasajana (pomlađivaća organizma) i ima široki spektar delovanja. Ashuagandha (Vithania somnifera) je grm srednje veličine, koji dostiže najviše 1.70 m visine i daje mali crveni plod. Raste u toplim klimatskim uslovima, a njeno poreklo je severno-istočni deo Indije. Danas se biljka uspešno uzgaja u mnogim delovima Indije, Nepalu, Pakistanu, Šri Lanci i Bangladešu. Ova biljka ima više naziva. Na engleskom je poznata kao zimska trešnja ili Indijski ginseng, na latinskom - vithinia somnifera (ona koja donosi san), na hindi - ansgandh, na sanskritu - Ashuagandha. Asvhagandha bukvalno znači "miris konja" (od sanskrtskog: ashva - konj, Gandi - miris), jer njen miris podseća na miris konja. Njezino se ime takođe prevodi kao "ta koja daje vitalnost i snagu konja".

Boražina (lat. Borago officinalis), biljka je prekrasnog upečatljivog zvezdastog cveta plave boje, stabljika i listova prekrivenih beličastim dlačicama. U Evropu su je doneli Arapi, danas samoniklo raste u Sredozemlju i Južnoj Evropi, a uzgaja se u celome svetu. Prema rimskoj istoriji, Dioskurid je koristio boražinu za utehu srca i tjeranje tuge. U 17. veku Džon Evelin je zaključio da njene grančice oživljavaju hipohondre i povećavaju koncentraciju kod studenata. Danas znamo da je cela biljka izuzetno blagotvorna za sveukupno zdravlje. Njeni preparati se koriste u unutrašnjoj, spoljašnjoj i aromaterapijskoj primeni. Boražina sadrži kalijum, kalcijum i mineralne kiseline i deluje vitalizirajuće na organizam. Boražina podstiče znojenje, snižava temperaturu i leči širok spektar urinarnih problema. Tradicionalno se koristi kao diuretik jer izbacuje suvišne tečnosti iz organizma.

Iako viskokalorično, suvo voće je riznica svih hranljivih sastojaka potrebnih organizmu, kojih ima mnogo više nego u svežem voću. Zbog hranljivih vrednosti koje su izuzetne, suvo voće treba jesti što češće, naročito zimi, a posebno suve šljive, grožđice, suve smokve, kajsije, urme i brusnice. Nutricionisti ističu da je suvo voće prepuno korisnih sastojaka, kao što su belančevine, vitamini, minerali, vlakna. Savršeno “greje” i štiti organizam od hladnoće, jer obezbeđuje dodatnu energiju. Prednost suvog voća je i u tome što energija koju daje veoma brzo stiže u krvotok, zbog čega se posebno preporučuje sportistima posle treninga. Odlično je i za osobe koje imaju povišen holesterol i može biti odlična zamena za grickalice bogate mastima. Zbog svoje hiperkaloričnosti suvo voće se jedino ne preporučuje osobama koje žele da smršaju.

Prokelj, uprkos retkoj osobini da je jednako ukusan i hranljiv i svež i zamrznut, nepravedno je zapostavljen na našim trpezama. Redovnom konzumacijom ovog povrća umanjujete rizik od raka, ali i utičete na metabolizam i opšte dobrobiti organizma. Jedna od retkih biljki koje su jednako zdrave i ukusne sveže, a i zamrznute svakako je prokelj, kod nas manje zastupljeni čuvar zdravlja i saveznik u borbi protiv širokog dijapazona zdravstvenih tegoba. Preporuka je da ovu povrtarsku biljku iz porodice kupusnjača, u koju još spadaju i kupus, kelj i karfiol, što češće imamo na trpezi jer predstavlja pravu riznicu zdravlja. U njegovom karakterističnom ukusu uživali su i antički narodi. Ovo povrće nalikuje minijaturnim glavicama kupusa i izuzetan je izvor vitamina, folne kiseline, kalijuma, mangana i celuloze. Obiluje i luteinom i zeaksantinom, koji čuvaju oči.

Rastavić ili preslica je vekovima u upotrebi kao biljka koja pomaže pri lečenju upale bubrega, mokraćnih puteva, organa za varenje, ublažava opadanje kose i druge tegobe. Ova retka biljka u narodu je poznata pod imenom konjski rep zbog karakterističnog izgleda, ali i snage koju nosi sa sobom. Iako se sve teže nalazi u prirodi, prodavci čajeva na meru trude se da sačuvaju ovu biljku i uvek je imaju u ponudi. Rastavić se najčešće koristi za lečenje upale mokraćnih kanala. Međutim, čaj od zelenkaste biljke odličan je i kao lek za smanjenje kamena u bubregu, poboljšanje krvne slike, stanja kože, za lečenje čira na želucu i kod upala organa za varenje. Redovnim konzumiranjem čaja od rastavića uspešno se leče grčevi u bežici, bolno mokrenje, učestalo mokrenje i slične zdravstvene tegobe. Osim toga, rastavić se upotrebljava i kod učestalih gasova i bolesti kostiju.

Ono što je u većim dozama otrov, u malim je lek - ovaj slogan najbolje može da se primeni na pčelinji otrov. Za razliku od poznatih pčelinjih proizvoda poput meda, propolisa i matičnog mleča, pčelinji otrov uprkos neospornoj efikasnosti znatno se manje koristi u cilju lečenja. Ipak, pčelinji otrov – apitoksin – je moćan lek za mnoge bolesti i po pravilu neuporedivo efikasniji od uobičajenih sintetičkih lekova. Prema istraživanjima uglednih stručnjaka, uočeno je više od 30 pozitivnih učinaka apitoksina na ljudski organizam. Lečenje pčelinjim otrovom poznato je od davnina. Prve zapise o njegovoj primeni ostavio je Hipokrat, međutim, smatra se da su ga Egipćani u terapeutske svrhe koristili još pre 5000 godina. U istraživanjima sprovedenim u svetu, posebno u Rusiji, uočeno je da su pčelari uopšte dobrog zdravlja i dugovečniji od ostatka populacije.

Iako se suvih plodova većina uglavnom seti tokom posta, malo je onih koji znaju da ovo voće sadrži više kalcijuma nego kravlje mleko Iako ima pet puta više kalorija od svežeg ploda, pa je potencijalna pretnja za vitku figuru, zbog obilja vitamina i minerala, momentalno vraća izgubljenu energiju i pozitivno utiče na čitav spektar boljki. Šaka suvih plodova otkloniće neraspoloženje i nervozu, a spasiće vas i prevrtanja u krevetu kad ne možete da zaspite. Poboljšaće vam koncentraciju i pamćenje, jer stimuliše rad ćelija i podstiče razmenu materija u mozgu, a istovremeno će otkloniti i umor. Ako patite od malokrvnosti, treba da znate da ova suva voćka, zbog bakra koji sadrži u sebi, podstiče veću proizvodnju crvenih krvnih zrnaca dok gvožđe utiče na formiranje eritrocita u krvi.

Kivi jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih oboljenja, glavobolje i stresa. Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i minerala – kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa. Kivi se koristi svež, kao i za pripremu kolača, džemova i lekovitih napitaka. Zahvaljujući visokovrednim sastojcima, efikasan je u borbi protiv respiratornih infekcija, a osim toga jača imunitet, štiti od prehlade, reguliše krvni pritisak, smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, tumora, a pomaže i protiv glavobolje i stresa. Takođe, kivi snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale i otklanja toksine iz organizma.

Poznata je po svojim anti-kancerogenim jedinjenjima i karotenoidima, bogat je izvor folne kiseline, sadrži većinu potrebnih minerala, leči malokrvnost, snižava holesterol... Cvekla, koju zovu i 'kraljica iz zemlje' je namirnica koju treba konzumirati svakoga dana. Cvekla je po svojim karakteristikama jedna od najhranljivijih namirnica koje možete svakodnevno konzumirati, te predstavlja idealan izbor tokom ovih zimskih meseci. Osim što je poznata zbog anti-kancerogenih materija i karotenoida, bogat je izvor folne kiseline, a prepuna je i antioksidanasa, kojima organizam duguje zaštitu od prevremenog starenja. Bogata je mikroelementima kao što su jod, bakar, selen i vanadijum, a od prekopotrebnih minerala sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i gvožđe. Cvekla se koristi za čišćenje organizma od toksina te predstavlja najbolji prirodni lek kod lečenja malookrvnosti.

Olakšava varenje, smanjuje nadutost i mučninu, deluje stimulativno na krvotok, a pomaže i kod upale grla Poreklom iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije, biber (Piper nigrum) je odomaćen na našim prostorima, a bez mlevenog ili bibera u zrnu nezamisliva je bilo koja kuhinja. Prema statistikama to je najviše korišćen začin u svetu, upotrebljava se za sve vrste marinada, kuvanu ribu, mesna jela i za pripremu kobasica. Osim što jelima daje pikantnost, biber je i izuzetno lekovit. Povećava apetit što je naročito važno za ljude iscrpljene bolešću, delotvoran je kao diuretik, smanjuje nadutost i mučninu... Pojačava lučenje želudačnih sokova, čime se olakšava varenje, naročito teške hrane. Istovremeno, deluje stimulativno i na krvotok. Takođe, grickanje bibera odstranjuje neprijatan dah. Nekada je služio i kao lek za regulisanje rada organa za varenje, protiv visoke temperature, upale grla i sinusa, kijavice.

Brusnica, lat. Vaccinium macrocarpon, je grmolika biljka s crvenim plodovima. Poreklom je iz Severne Amerike, gde su je domoroci od davnina koristili kao hranu, lek i u religijske svrhe. Zbog svojih svojstava zasluženo spada među najlekovitije biljke sveta. Brusnica je bogata vlaknima, antocijanima, proantocijanidinima, beta-karotenom, vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i drugim mikronutrijentima. Koncentrat brusnice naziva se brusnicin i najčešće se koristi u lečenju infekcija bešike uzrokovanih ešerihijom koli. Stanovništvo Severne Amerike vekovima je koristilo brusnicu u lečenju bolesti urinarnog trakta. Moderna istraživanja su potvrdila da brusnica uvelike pomaže u prevenciji i lečenju urinarnih infekcija. Sastojak proantocijanidin zaslužan je za sprečavanje prianjanja bakterije ešerihije koli na zidove bešike i njenog daljeg razmnožavanja.

Iako ga mnogi izbegavaju jer zbog ljutine tera suze na oči i zaustavlja dah, ren spada u vrlo korisno povrće čiji svež koren može da se koristi preko čitave godine. Osim što se izrendan i začinjen koristi u ishrani, primenjuje se i u kozmetici, a njegova lekovita svojstva su nadaleko čuvena. Za bolesti pluća, bronhija i odbranu organizma od virusa nema efikasnijeg leka od sirupa od rena. Napravićete ga tako što u rendani ren dodate med, masu dobro izgnječite, iscedite gust sok, dodate malo vode, prokuvate, opet iscedite i sipate malo voćnog soka radi boljeg ukusa. Bez obzira na njegovu lekovitost, treba da znate da više od 80 mililitara soka od rena izaziva povraćanje dok 15 do 20 grama semena kuvanog u vodi može da izazove povraćanje i dijareju. Izuzetan je stimulator organa za varenje jer želudačne i crevne žlezde pojačavaju aktivnost i luče više sekreta, a deluju i na obnavljanje oštećenih korisnih bakterija u crevima.

Borove iglice veoma su korisne za prevenciju i lečenje raznih zdravstvenih tegoba, ali i za poboljšanje opšteg stanja organizma. Od njih, možete da napravite ukusan čaj, odličan sirup protiv bronhitisa, okrepljujuću kupku i blagotvorni rastvor za inhalaciju. Čaj od borovih iglica veoma je prijatnog ukusa i mirisa. Spektar njegovog dejstva prilično je širok jer se ovaj čaj pokazao efikasnim i blagotvornim, pre svega u jačanju imuniteta, u odvajanju i izbacivanju peska iz bubrega, a može da se koristi i za ispiranje grla. Pomaže i ubrzava izbacivanje vode iz organizma, što doprinosi regulisanju krvnog pritiska. Priprema se veoma jednostavno i brzo. Uzmite vrh grančice s dvadesetak iglica, properite ga i kuvajte u pola litra vode, dok ne proključa. Ostavite čaj da odstoji pola sata, procedite ga i pijte od dva do tri puta dnevno zaslađen medom.

Osim što budućim mamama olakšava prve mesece trudnoće, tera viruse i otklanja hronični umor Jedan od prvih azijskih začina s kojima su se Evropljani upoznali ime je dobio po sanskritskoj reči koja znači 's telom kao rog', a zahvaljujući engleskim kolonijalistima, ceo svet uživa u pecivu i pivu sa njegovim ukusom. Osim što je sastojak brojnih jela i napitaka, on pozitivno deluje i na zdravlje. Ako vam je imunitet narušen, treba da znate da čaj od ove biljke reskog ukusa uništava viruse koji su izazivači prehlade. Šolja čaja će vas utopliti kad osetite drhtavicu, a problem sa zapušenim nosem i disajnim putevima rešićete inhaliranjem iznad posude s vrelom vodom u koju ste potopili kašičicu mlevenog đumbira. Osim toga, idealan je lek za smirivanje kašlja i detoksikaciju pluća. Antioksidant gingerol pomaže kod čišćenja štetnih hemikalija iz tela koje se javljaju u stresnim situacijama.