Kvinoa bi mogla postati žitarica budućnosti

Kvinoa, sveta "majka žitarica" drevne civilizacije Inka, mogla bi postati važna namirnica u budućnosti zahvaljujući otkrivanju njenih genetskih tajni. Naučnici su mapirali genom kvinoe i identifikovali gen kojim bi se moglo manipulisati kako bi se uklonio prirodno gorak ukus te žitarice i utro put za znatno širenje njene komercijalne upotrebe. Kvinoa dobro podnosi teške uslove i raste u slanom i tlu loše kvaliteta, na visokim nadmorskim visinama i u hladnim temperaturama, što znači da se može uzgajati na mestima gde bi druge žitarice, poput pšenice ili pirinča, teško uspevale. Kvinou se može jednako koristiti kao pirinač ili pšenicu. Može biti skuvana i poslužena kao zaseban obrok, može se pretvoriti u testeninu, biti dodatak u supama, jesti kao žitarica i fermentirati za proizvodnju piva ", kaže testiranje. Biljka je drevnim Inkama bila sveta. Tokom osvajanja Južne Amerike pre 500 godina, španski konkvistadori suzbijali su uzgoj kvinoe jer su je autohtoni narodi koristili i u verskim svečanostima. Inke su terali da umesto kvinoe uzgajaju pšenicu. Globalno, kvinoa je minorna biljka, uzgaja se uglavnom u Peruu i Boliviji. Ali s trendom širenja zdrave ishrane, raste joj popularnost i na zapadu.